Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviće danas poslanicima u parlamentu izveštaj o toku pregovora sa Prištinom i o stanju na Kosovu i Metohiji.
Vučić će, na posebnoj sednici parlamenta, predstaviti Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju u periodu od maja 2019. godine do juna ove godine, kao i Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od maja 2019. do 15. juna ove godine.
Predsednik je pre nekoliko dana najavio da će 22. juna u parlamentu govoriti podrobno, detaljno i temeljno o apsolutno svakom pitanju od ključnog značaja za situaciju na KiM, planovima i idejama Srbije, ali i o objektivnoj situaciji sa kojom se suočavamo u međunarodnoj zajednici.
Dijalog Beograda i Prištine na političkom nivou, nastavljen je 15. juna nakon višemesečnog zastoja, a u Briselu su razgovarali predsednik Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti.
Vučić je rekao da je to bila do sada najčudnija faza, a da su predstavnici Prištine želeli da navedu beogradsku delegaciju da razgovore napusti i insistirali su samo na temi priznanja tzv. Kosova.
Inače, predsednik Srbije podneo je parlamentu izveštaj o Kosovu i Metohiji 27. maja 2019. godine, a od tada do danas u razgovorima pod okriljem Brisela, gotovo se ništa nije promenilo, osim predstavnika prištine za pregovaračkim stolom.
Priština i dalje odbija da ispuni obavezu iz Brisleskog sporazuma i formira Zajednicu srpskih opština, a jedino konkretno pitanje oko kojeg se može reći da je došlo do nekog pomaka su nestale osobe.
U maju 2019. dijalog je bio blokiran, nakon što je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije krajem 2018. godine.
Takse su ukinute gotovo godinu i po dana kasnije, tek u aprilu 2020, da bi sredinom jula te godine dijalog u Briselu bio nastavljen - 20 meseci nakon prekida.
To je bio prvi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg prištinskog premijera Avdulaha Hotija u Briselu, a domaćini su bili šef evropske diplomatije Žozep Borel i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak.
Tom susretu prethodio je video-samit o KiM u Parizu, 10. jula, čiji su domaćini bili predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i trilateralni video-sastanak predstavnika Beograda, Prištine i EU.
Kada je u oktobru 2019. predsednik SAD Donald Tramp postavio je Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, i uz njegovo posredovanje, Beograd i Priština dogovorili su da obnove avioletove, činilo se da će doći do izvesnog pomaka u odnosima Beograda i Prištine, pre svega u uspostavljanju sabraćajnih, ekonomskih veza i rešavanju problema vezanih za život građana.
Tako su, zahvaljujući ovoj inicijativi Vučić i Hoti potpisali su 4. septembra prošle godine, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, u Vašingtonu Sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Tada su potpisana dva zasebna dokumenta - jedan je potpisao Vučić, a drugi Hoti.
Vučić i Hoti posle Vašingtona, 7. septembra sreli su se i u Briselu, gde je dogovoren nastavak dijaloga za 28. septembar, koji je potom otkazan zbog pandemije korona virusa.
U međuvremenu je na predsedničkim izborima u Sad pobedio Džozef Bajden, a na KiM na mestu premijera privremenih institucija u Priština, namesto Hotija, ponovo se našao Aljbin Kurti, čija je nekonstruktivnost u pregovorima sa Beogradom bila često kritikovana iz SAD.
Tu nekonstruktivnost je Aljbin Kurti pokazao i u Briselu, gde se prvi put našao za pregovaračkim stolom sa predsednikom Vučićem 15 juna - sa jednim zahtevom da Srbija prizna nezavisnost Kosova i bez ikakve namere da primeni bilo šta od do sada postignutih sporazuma.
Tako da kada je reč o rezultataima zvaničnih pregovora sa Prištinom predsednik Vučić neće imati mnogo šta da prenese poslanicima u parlamentu. Ali treba očekivati da će sa njima podeliti i iskustvo u vođenju pregovora, pritiscima i zahtevima kojima je Srbija izložena, očekivanjima i stavovima koje on kao predsednik Srbije zastupa i za koje traži podršku.
(Kurir.rs/Tanjug)