NE ZNA SE GDE ZAVRŠAVA 180.000 TONA ŽIVOTINJSKOG OTPADA GODIŠNJE: Leševi, kosti i iznutrice bacaju se na deponije i u reke!
BEOGRAD - Predstavnici Evropske zelene partije (EZP) predstavili su danas podatke da se samo u klanicama u Srbiji, na godišnjem nivou generiše oko 180.000 tona životinjskog otpada za koji se "ne zna gde završava", kao i da u ovom trenutku u Srbiji ne postoji odgovarajuće rešenje tog problema.Potpredsednik EZP Aleksandar Antonijević rekao je novinarima u Medija centru u Beogradu da je "jedino adekvatno rešenje za uklanjane životinjskog otpada izgradnja spalionice", a prema njegovim rečima, Srbiji je dovoljno jedno takvo postrojenje.
"To su postrojenja koja rade na temperaturama od 900 do 1.000 stepeni, ili 1.200 do 1.600 stepeni. Sve zavisi koja vrsta otpada se tretira, jer kod neke vrste otpada ne može se postići velika temperatura zbog oblika tog otpada. Ta temperatura je bitna da bude na toj visini, jer nakon tog procesa spaljivanja nemate neke štetne proizvode u vazduhu. Jer sve što se radi po nižim temperaturama, to je ogromni problem po pitanju zagađenja", objasnio je Antonijević.
Kako je rekao, takvo rešenje bi bilo profitabilno i ne bi bilo opretećenje za budžet, jer bi zagađivači sami plaćali uništenje otpada.
"To je profitabilno rešenje, ne bi bilo opterećenje za budžet, zato što svi troškovi se naplaćuju po kilogramu uništenog materijala. Princip jeste da zagađivač plaća, znači onaj ko je stvorio otpad, on mora da plati unuštenje", istakao je Antonijević.
Prema njegovim rečima, velika količina životinjskog otpada završi na deponijama i u vodotokovima. ;"Najčešće građani leševe životinja, iznutrice, ostatke utrobe, kožu, kosti nalaze na deponijama, ali i u vodotokovima. Sa druge strane, velika količina otpada se generiše u klanicama. Po nekim podacima, dnevno se generiše oko 500 tona otpada koji bi trebalo biti uklonjen, što je negde oko 180.000 tona godišnje. To uništavanje tog otpada, gde ide, mi ne možemo da propratimo gde on završi, jer u pitanju je ogromna količina otpada, koju generiše ogromna industrija, tako da ne možemo doći do informacija gde to završava", rekao je Antonijević.
Potpredsednik EZP je istakao i da postoji problem na seoskim domaćinstvima, gde su vodotokovi i šume preplavljeni kožama i kostima životinja u sezonama klanja domaćih životinja.
"Neki zakopavaju, neki iskoriste priliku pa to bace nesavesno u reku, šumu. Ti ljudi ne bi tako postupali sa takvim otpadom ako bi imali rešenje, ako bi imali službu koju bi pozvali telefonom i rekli im - 'imam uginuće krave, ovce, teleta, molim vas da dođete da mi uklonite ostatke te životinje'. Služba bi izašla na teren, hladnjača bi pokupila, vlasniku životinje dala fakturu koju bi mogao da plati u narednih mesec dana za to uništenje i problem je rešen", ocenio je Antonijević.
On je rekao da je u Srbiji nekoliko postrojenja koja su se bavila tretmanom tog otpada, ali da, prema njegovim saznanjima, nijedno ne radi.
"U Ćupriji ne radi deceniju i više, u Kikindi malo radi - malo ne radi, u Indjiji - imam informacije da je, kao jedno ogromno postrojenje, prestalo da radi. U Ćupriji je prestalo da radi, jer su oni radili na nižim temperaturama od 600 stepeni, pa je dolazilo do neprijatnih mirisa u okolini tog mesta. Dolazilo je do gareži, dima, jednostavno nije bila adekvatno rešena", istakao je Antonijević.
Predsednik EZP Dejan Pavlović rekao je da je u opštini Bogatić postavljeno pet kontejnera za odlaganje životinjskog otpada i da se na dnevnom nivou tamo prikupi izmedju 15 i 20 leševa.
"Na osnovu informacija njihovog Javnog-komunalnog preduzeća i Zoohigijene, dnevno se tamo odloži izmedju 15 i 20 leševa uginulih životinja. To je na godišnjem nivou negde oko 7.000 leševa u jednom kraju koji je stočarski, a ima manje od 20.000 stanovnika. Vidite kolike su te količine uginulih leševa životinja i koliko je tog materijala koji treba uništiti na adekvatan način", rekao je Pavlović.
Prema njegovim rečima, to je ozbiljan ekološki i zdravstveni problem i EZP će predlog spalionice uputiti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
"Ja verujem da oni to i znaju i ovom prilikom ih pozivam da se što aktivnije uključe u rešavanje ovog problema, jer to je problem velikog broja stanovništva, a videli smo da zeleni poslovi mogu da donesu i uštedu i dobit", istakao je Pavlović.
(Kurir.rs/Tanjug)