Sve veću pažnju regulatora i policije počeo je da privlači monero, kriptovaluta kojom se danas isplaćuje 10 do 20 posto ucena u sajber prostoru.
Dok je bitkoin dizajniran tako da ostavlja vidljivi trag transakcija uz pomoć takozvane blokčejn tehnologije, monero prikriva podatke onog koji šalje novac, onog koji prima kao i iznos transakcije. Zahaljujući tom konceptu zaštite privatnosti, postao je prvi izbor sajber kriminalaca, ucenjivača i hakera.
Grupa REvila, koja je napala mesnu industriji JBS tražila je isplatu isključivo u moneru. Grupa DarkSide koja je napala gasovod Kolonijal Pajplajn i grupa Babuk koja je hakovala policiju u Vašingtonu prihvatili su plaćanje otkupa u bitkoinu ali sa kamatom od 20 posto zbog rizika bitcoina.
Eksperti procenjuju da se danas 10 do 20 posto sajber ucena isplaćuje u monerima, što je porast od 50 posto na godišnjem nivou.
Monero je lansiran kao "open source“ projekat 2014. na forumu korisnika bitkoina i naglasak je stavio na privatnost i anonimnost kao ključno obelježje elektronske gotovine. Ideja je da u digitalnom svetu monero postane ono što je npr. novčanica od 10 dolara u fizičkom svetu – nijedan trgovac ne zna odakle dolazi, niti ga to zanima, dok god je novčanica autentična.
Monero je od početka 2020. upeterostručio vrednost, pa je njegova tržišna kapitalizacija dostigla 5 milijardi dolara, što je još daleko od tržišne kapitalizacije bitkoina od impresivnih 727 milijardi dolara.
Iza monera stoji treća najveća grupa programera, odmah iza bitkoina i etereuma i oni koriste naprednu matematiku kako bi onemogućili detekciju porekla transakcija "valute“ za trgovinu svim kriminalnim robama – od oružja do droge.
Europol je još prošle godine upozorio na sve veću opasnost zaštićenih kriptovaluta poput monera, dok američka porezna uprava nudi nagradu 625.000 dolara za svakog developera digitalnih alata vezanih za monero.
Kurir.rs/Jutarnji list