Prethodnih dana tropske vreline paralisale su Srbiju, a pik ovog toplotnog talasa tek se očekuje u četvrtak, kada će, kako najavljuju meteorolozi, maksimalna temperatura biti između 35 i 38 stepeni, a na istoku i do 39. Ovo je period, međutim, kada svi, a naročito srčani pacijenti, treba da budu jako oprezni, kaže za Kurir čuveni kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić.
- Za organizam nikada ne valja praviti nagle prelaze - niti iz preterano hladnog u toplo, niti iz preterano toplog u hladno. Druga varijanta je čak mnogo opasnija. Kod ulaska u vodu, kada je spoljna temperatura visoka, organizam se brani sužavanjem krvnih sudova kako se u hladnoj sredini ne bi gubila toplota. To suženje krvnih sudova kod osoba koje boluju od arterioskleroze i koje već imaju sužene krvne sudove može se završiti infarktom ili fatalno - kaže prof. dr Ristić, koji podseća da su, iako u manjoj meri, od ovog ugroženi i mladi.
Foto: Profimedia
foto: Profimedia
Dodatni rizik, kako kaže, predstavlja i konzumiranje alkoholnih pića na vrućini, jer alkohol takođe širi krvne sudove.
- Preporučuje se izbegavanje masne hrane, koja opterećuje varenje. Ishranu treba svesti na manje-više vegetarijansku - voće i salate, a naravno, preporučuje se redovna hidratacija - konzumiranje vode i osvežavajućih pića, kao što su limunade i oranžade.
Meteorolog Nedeljko Todorović
Ne očekuju se nepogode, ali ponegde moguć i grad
foto: Printscreen/Pink TV
Nakon paklenih vrućina koje nas očekuju narednih dana, u petak i subotu će doći do osveženja i pada temperature, a to će se, kako za Kurir kaže meteorolog Nedeljko Todorović, prvo dogoditi u Vojvodini, gde su u pojedinim delovima mogući lokalni pljuskovi i grmljavina.
- U noći između petka i subote lokalni pljuskovi sa grmljavinom su mogući i u ostalim delovima Srbije. U ovim letnjim uslovima, kada god ima grmljavine, negde uvek ima i grada. Samo je pitanje da li će ga biti u manjoj ili većoj meri - kaže Todorović i dodaje da se ipak ne očekuju izražene nepogode:
- Maksimalne vrednosti će poslednjih dana juna dostići opet 35-36 stepeni, ali nas početkom jula čeka ponovo osveženje - pljuskovi i grmljavina.
Igor Grabež
Spremno gotovo 14.000 raketa
Iako meteorolozi ne očekuju da će tokom petka i subote pasti veće količine grada, Igor Grabež iz Ministarstva poljoprivrede kaže da je država spremna u slučaju da bude potrebe i da je gotovo 14.000 raketa raspoređeno na svim lansirnim stanicama.
foto: T. Ilić
- Imamo nove automatizovane radarske centre Valjevo, Fruška gora i dobar deo Bukulje. Novim sistemima će uskoro biti opremljeni RC Bajša i RC Samoša. Ti sistemi su jako precizni i gađaju precizno u milimetar. Mnoge razvijenije zemlje u svetu nemaju ovaj sistem već idu na sistem osiguranja - objašnjava Grabež, koji podseća da naša zemlja registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima vraća deo plaćene premije osiguranja:
- Za Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski okrug koji su najčešće pogođeni gradom dajemo 70 odsto regresa od premijum osiguranja, dok je povraćaj u ostalim delovima Srbije oko 40 odsto. Na ovo i dosta lokalnih samouprava daje dodatnih 10 - 20 odsto, pa to u nekim opštinama dođe do čak 100 odsto.
Dr Stašević Karličić
Vrućine dovode do poremećaja raspoloženja
foto: Nemanja Nikolić
Dugoročno izlaganje nekim ekstremnim vremenskim uslovima svakako utiče i na raspoloženje ljudi, posebno onih koji su osetljivi, kaže za Kurir doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
- Visoke vrućine posebno ukoliko nastaju naglo, mogu uticati na doživljaj malaksalosti, smanjene psihičke enrergije, blage promene u raspoloženju ili na teškoće u ritmu spavanja ili ishrane, što samo po sebi može biti iscrpljujuće, posebno ukoliko traje duže. Srećom, čovek je opremljem adaptivnim mehanizmima, pa visoke temperature mogu uticati na ljude uglavnom samo u periodu dok se organizam ne navikne na novonastale prilike. Nikako ne možemo govoriti o nekim dugoročnim posledicama po psihičko zdravlje ljudi, jer bi kao vrsta nestali da smo ozbiljnije podložni promenama godišnjih doba.
ČINJENICE
Šta uraditi pre ulaska u vodu
foto: Reuters
- Otići pod tuš i kratko se zadržati pod mlazom hladnije vode
- Nakon toga se isprskajte vodom u kojoj nameravate da plivate
- Posebno obratite pažnju na vrat, grudni koš i stomak
- Kada procenite da vam hladnoća vode više nije mnogo neprijatna lagano zaplivajte
- Kada izađete iz vode obrišite se peškirom i presvucite kupaći kostim ako je napravljen od materijala koji se teško suši