Od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno je 11 žena. U tri slučaja žene su ranije prijavljivale nasilje. Ako je žena prijavila nasilje, a nije spasena, sistem nije učinio dovoljno, ocenila je Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra za Telegraf.rs.
Za mene to znači da ili nije bilo adekvatne procene rizika ili se u odnosu na procenjene rizike nisu dale adekvatne mere - kazala nam je Lacmanović ističući podatak da kod nas u porodično-partnerskom nasilju bude ubijeno 30 žena godišnje, te da taj broj ne opada.
Od početka godine je, dalje navodi, bilo i devet pokušaja ubistva. Poslednji među njima desio se u Zablaću nadomak Čačka, kada je Radoje K. (43) nožem izbo suprugu (30) po stomaku, povredivši i sina (11) koji je pokušao da zaštiti majku. Dan kasnije pronađen je obešen iza kuće. Prema informacijama od 20. juna, žrtva se probudila iz kome, a operisan je sin koji je prilikom napada zadobio povrede šake i prstiju.
Mediji su preneli i da su lekari uspešno sačuvali trudnoću mlade majke četvoro dece. Takođe, pisalo se o pokušaju paljenja porodične kuće koje se desilo nepunih mesec dana pre pokušaja ubistva žene. Navođene su i izjave meštana da je u toj kući policija intervenisala više od 20 puta zbog nasilja.
Čovek je bio na psihijatriji. Medicinski radnici su morali proveriti da li je taj čovek bezbedan po okolinu. Kako može da se pusti takav čovek koji je već nekoliko puta pokušao da je ubije? Na kraju smo imali ovu situaciju da je povredio i maloletno dete - govorila je Lacmanović o očitim primerima propusta, napominjući da u sprečavanju nasilja u porodici učestvuje šest sistema: policija, tužilaštvo, sudstvo, centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne ustanove.
Procena rizika počinje izlaskom na teren po prijavi. Zlostavljano lice se najpre obraća policiji, policija kontaktira tužilaštvo, a onda se uključuju i centri za socijalni rad.
"Zakon o sprečavanju nasilja u porodici to vrlo detaljno propisuje. U odgovarajućim organizacionim jedinicama MUP-a postoje posebno obučeni policijski službenici koji se bave tom problematikom. U tužilaštvu postoje zamenici javnog tužioca koji su takođe posebno obučeni u vezi sa tom temom i treći segment su centri za socijalni rad. U svakoj fazi postupanja u vezi sa nasiljem u porodici postupaju zapravo zajednički timovi. Oni donose procenu rizika i na osnovu te procene se preduzimaju odgovarajuće mere", rekao je advokat Radiša Roskić.
Prvi krug mera koje treba da spreče nastavak, ponavljanje ili eskalaciju nasilja odnose se na zabranu prilaska ili nalog da se zlostavljač izmesti iz porodične sredine, što uključuje i nalog da napusti stambeni prostor bez obzira čije je on vlasništvo, reči su advokata.
"Nasilje u porodici se obično prijavljuje telefonom. Patrola izađe na lice mesta, zatekne izvršioca i žrtvu. Obaveštava policajca koji je posebno obučen za nasilje u porodici. On će reći: 'Privedite ga'. Obavestiće nadležnog tužioca, a tužilac će njemu izdati nalog - objašnjava kako to u praksi izgleda: - Počinilac potegao nož, policajac zatekao krvavu dnevnu sobu, povređenu ženu... Tužilac će mu izdati odgovarajući nalog: 'Zadrži ga 48 sati'. Potom će počinioca dovesti na saslušanje kod tužioca i on će na licu mesta oceniti hoće li predložiti pritvor ili ne", kaže advokat.
Kaže i da je zabrana prilaska bespotrebna kada se nasilniku odredi pritvor, jer je žrtva bezbedna ukoliko je nasilnik pritvoren.
Opasnost je eliminisana - objašnjava dodajući da je procena rizika ocena tima: - Ako neko uporno prijavljuje nasilje, možemo govoriti o propustu. Policajac kaže da misli da je rizik ozbiljan, obavesti o tome tužioca i to argumentuje. Na primer, zato što se nasilje ponavlja, zato što je počinilac narkoman, alkoholičar... I tužilac na osnovu toga kaže da će predložiti pritvor, a sud pritvor potom odredi. Informacije o nasilniku policajac dobija na terenu, pita komšiju za porodične odnose i prošlost.
Navodeći da je sistemski problem evidentiran još 2016. godine u izveštaju zaštitnika građana, godinu pre donošenja novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kog oboje sagovornika smatraju dobrim zakonom, te da su na primeru 14 slučajeva uočeni propusti u čak 12 slučajeva, Lacmanović kaže da je pitanje da li nadležni imaju resurse, da li su edukovani, da li umeju da prepoznaju rizik.
- Kada se prijavi nasilje, tome treba vrlo ozbiljno da se pristupi, da sistem odgovori multisektorski. Džaba ako policajac izađe na teren i izrekne zabranu prilaska, a nema sistema. Tu gubimo žrtve - objašnjava: - Policajac izlazi na teren i donosi dokaze. Ako ih nema dovoljno, može da se desi da tužilac nema na osnovu čega da potkrepi tužbu. Ako imate modrice, lekar treba da pita zašto i da konstatuje u izveštaju, da obavesti policiju. Da li se to dešava svaki put... I građani i profesionalci imaju obavezu prijave svake sumnje nasilja.
Kaže i da postoje indikatori za procenu rizika te da je pred nadležnima lista stavki koje ukazuju da može doći do smrtnog ishoda: ako je žena napustila partnera, ako oseća strah, ako postoji istorijat vršenja nasilja, ako počinilac ima pristup oružju, ako zloupotrebljava alkohol ili narkotike...
Na primeru tragične smrti Valjevke Ane I. (34) koja je više puta prijavljivala nasilje od strane bivšeg partnera, a koji je oduzeo život i sebi, govori o pogrešnim procenama.
- Za Valjevo su profesionalci rekli da su oni procenili visok rizik, ali zašto se onda išlo na nagodbu sa nasilnikom? To je pitanje. Onda niste primenili meru koja je srazmerna visokom riziku. Ako je neko toliko opasan da postoji izvesnost da će ponoviti nasilje koje će dovesti do smrtnog ishoda onda se ne možete nagoditi sa njim i reći: 'Ajd, sad, nemoj da joj prilaziš više'. Nego morate da ga uhapsite, da podnesete krivičnu prijavu, da idete dalje - objašnjava gde se desio propust: - On je pretio da će ubiti, tukao je tu ženu ranije. Ona ga je prijavljivala nekoliko puta, imao je pristup oružju, pripadnik je policije; s jedne strane verovatno odlično zna kako da se zakonski zaštiti, a sa druge strane, on je obučen da koristi oružje. To je vrlo opasno. Ne možete sa takvim čovekom da pravite nagodbe.
Ako se nasilje ponovi, počiniocu sledi pritvor, kaže advokat Roskić uz napomenu da mora biti ispunjen jedan uslov.
"Kada je nasilje u porodici u pitanju, treba imati na umu da postoje mnoge zloupotrebe. Zloupotrebljavaju se najobičnije bračne razmirice. Postoje fingirana prijavljivanja - kaže odgonetajući uslov i uz napomenu da nasilnicima preti zatvorska kazna. Ja sam imao više slučajeva da su nasilnici iz pritvora odlazili pravo na izdržavanje kazne. Teže je braniti nasilje u porodici nego obično ubistvo. Zašto? Takva je atmosfera. Vrlo su oprezni i u policiji i u tužilaštvu, ali greške su, naravno, moguće", kaže advokat Roskić.
Govoreći o ranijim slučajevima povratnika i tragičnih ishoda, Lacmanović se setila i primera iz Užica i Jagodine.
Nekoliko godina ranije na suđenje u Jagodinu, seća se, odlazila je sa isečcima iz novina. Žena je nastradala u porodičnom nasilju, ali u službenoj evidenciji nije postojala prijava nasilja.
"Ako svi u selu znaju da je čovek tukao ženu, kako institucije ništa nisu čule? Slučaj iz 2015, 2016. godine iz Jagodine, mi smo na suđenju bile od početka do kraja. Ja sam rezala novinarske tekstove i nosila ih tužiocu, zato što okruženje govori da je čovek ženu stalno tukao, zaključavao je, da je ona bila u modricama, da je tukao i prvu ženu, tukao oca... Da su deca bila stalno uplakana, da su odlazila kod komšije, govoreći da on nju bije. I onda na suđenju čujete da institucije nemaju nikakvih informacija. Otkud sad on nju ubio? Šok, je l'? Niko nije mogao ni da sluti da će on nju da ubije?"- prepričava sa čime se susretala u desetogodišnjem iskustvu.
Kurir.rs/Telegraf