Toplotni talas koji je ovih dana zahvatio Srbiju nosi veliki rizik od zdravstvenih tegoba.
Na udaru su najviše kardiovaskularni bolesnici, u čemu se slažu lekari i nutricionisti.
Zbog ovakvih vremenskih prilika, pored toga što bi trebalo poslušati savet da pijemo što više vode, važno je i da unosimo namirnice koje ća pomoći našem organizmu da se rashladi.
- Ono što sigurno rashlađuje i što je neophodno unositi, kada su ovakve vrućine, jeste mineralna voda u koju bi trebalo dodati kriške limuna - kaže nutricionistkinja Branka Mirković.
Ona objašnjava da je, pored mineralne vode koju treba piti zbog znojenja, jer se gube natrijum i kalijum, preporučljivo konzumirati i nezaslađeni, hladan čaj, limunadu bez šećera i običnu rashlađenu vodu.
- Kada je hrana u pitanju, najbolje je jesti lagane namirnice - bujone i supe koje ste prethodno procedili i koji nisu masni. Trebalo bi jesti umereno rashlađeno, sveže povrće kao što su paradajz, šargarepa, paprika i naročito hladan krastavac koji sadrži dosta vode - objašnjava ona.
Ona preporučuje i rashlađeno voće, ali u umerenim količinama.
- Voće operite i rashladite, i ne zaboravite da je najbolje da ga jedete sveže. Možete, a i ne morate da napravite neku salatu. Lubenice su dobre, ali sadrže dosta šećera. One u momentu rashlade, ali sve što sadrži šećer, na duge staze, greje organizam. Ljudi koji imaju problem sa insulinskom rezistencijom trebalo bi pre ili posle lubenice da pojedu jedno kuvano jaje - savetuje Mirković.
Nutricionistkinja dodaje da bi lubenicu trebalo očistiti od kore, iseći na kriške, pa je tako držati u frižideru pre konzumiranja.
- Poželjno je u ovom periodu praviti sokove od sveže ceđenog voća i povrća, pa ih rashlađene piti u umerenim količinama - kaže Mitrović.
Ona ističe da je u vrelim danima dobro jesti i niskomasne mlečne prerađevine.
- Možete jesti mladi sir, hladno kiselo mleko ili niskomasni jogurt. U jogurt možete ubaciti voće, pa napraviti domaći voćni jogurt, jer on ne sadrži dodatne šećere kao onaj kupovni - kaže nutricionista.
Ona preporučuje da u vreme velikih vrućina ne jedemo mnogo mesa i plave ribe.
- Ako jedete meso, neka to bude 80 do 100 grama za obrok tako što ćete ga kombinovati sa povrćem. Nije preporučljivo jesti masno meso, a najbolje je jesti piletinu, ćuretinu i belu ribu. Kafu u ovim vrelim danima pijte bez šećera i uz vodu, jer će vam tako pomoći da se rashladite - navodi Mirković.
Nutricionistkinja savetuje da bi trebalo izbegavati prženu hranu, a naročito prženje na masti i hidrogenizovanim uljima.
- Preporučuje se kuvana ili grilovana hrana, ispečena sa malo vode u pekaču, ali sve ono što ne morate da podgrevate i što možete da jedete i hladno. Recimo, bećar paprikaš sa jajima ili neka obrok salata su idealan ručak za ove vrele dane, jer to možete da jedete hladno - kaže.
Ona navodi da bi u ovim vrelim danima trebalo izbegavati sve konditorske, kao i suhomesnate proizvode koji zbog šećera i soli utiču na širenje krvnih sudova.
- Trebalo bi izbegavati začine kao što su biber, čili, ljuta paprtika, a poželjno je koristiti sveži peršun i origano - kaže Mirković.
Nutricionista poručuje da ne bi trebalo piti alkohol, kao i gazirana pića, ali i ne preterivati sa sladoledom jer sadrži mnogo šećera. To je ujedno i najveća greška koju mnogi prave - posežu za gaziranim napicima i sladoledom, uvereni da će ih to rashladiti.
- Sve što sadrži šećer rashladiće vas u momentu, ali to greje organizam na duže staze i dodatno dovodi do znojenja kojim se gube minerali i elektroliti. Nemojte jesti ni tešku i masnu hranu. Na primer umesto kuvane boranije s mesom, pojedite hladnu salatu od boranije - preporučuje nutricionista.
(Kurir.rs/A.M./Telegraf)
Bonus video: