Posle duže pauze koju nam je nametnula pandemija korona virusa, počela je dugo očekivana sezona godišnjih odmora. Međutim, često se dešava da nam putovanje prođe u zdravstvenim problemima, posebno gastroenterološkim, zbog promene sredine, ishrane, vode i klime.
Prema najnovijim podacima velikog istraživanja Udruženja "Naša Aska" svaka druga osoba bar jednom u životu je imala putničku dijareju, bolove u stomaku ili mučninu, bez obzira na to da li je letovala na planini, moru, selu ili banji.
Mumbajevski stomak, turski kas, nilska trka ili samo hitrica, sve su to lokalni nazivi za putnicku dijareju. Međutim, sve jedno je gde se letuje i kako ovu pošast meštani zovu, putnička dijareja nastaje zbog činjenice da lokalna hrana i voda mogu sadržati dopuštene količine mikroorganizama uobičajenih za to područje na koje je stanovništvo otporno, ali ne i turisti. Infekciju uglavnom izazivaju bakterije Echerihija coli, Shigella i Salmonela.
Na edukativnoj tribini, posvećenoj putničkoj dijareji, prezentovani su podaci iz istraživanja, koje je sprovelo Udruženje žena "Naša Aska", a koje je pokazalo da veliki broj ispitanika, iako se susrelo sa dijarejom na letovanju, još uvek nije detaljno obavešteno na koji način mogu adekvatno da se zaštite i zasluženi odmor ne pretvore u noćnu moru.
- I pored određenog broja onih koji će odmor provesti kod kuće, veliki broj ispitanika ipak želi da ovog leta negde otputuje. Prema našem istraživanju, više od 50 odsto ispitanika imalo je zdravstvenih problema na letovanju, ali iz prakse znamo da se sa ovim problemom bar jednom u životu susrelo i više od 80 toga.
Podaci iz istraživanja su pokazali da bi 50 odsto roditelja pre zaštitilo svoje dete nego sebe I da im je zbog toga bezbednost probiotiskog prepararata veoma važna. Takođe, većina ispitanika smatra da je pakovanje probiotskih kultura vezano samo za dizajn, ne znajući da kvalitetno pakovanje podrazumeva adekvatnu dozu na isteku roka, što obezbeđuje i efikasnost porbiotske kulture - rekla je dr Mima Fazlagić, predsednica Udruženja "Naša Aska".
Godišnje 10 do 20 miliona ljudi dobije neke od simptoma putničke dijareje. Danas se zna da i od same destinacije zavisi koji će se oblik putničke dijareje dobiti - da li problem sa digestivnim sistemom, crevima ili sistemom za varenje.
- Obično u vodi za piće ili vodi u kojoj se peru namirnice žive mikroorganizmi na koje naša creva nisu navikla. Iz tog razloga se i dešavaju putničke dijareje, koje mogu da pokvare letovanje. Najčešća preventivna mera je uzimanje probiotskih preparata, koji spadaju među najkorišćenije preparate, kako u Srbiji, tako i u svetu. Međutim, brojna istraživanja su ukazala da samo određeni probiotski sojevi mogu da preveniraju putničku dijareju. Primera radi, samo u Srbiji je registrovano više od 100 probiotskih preparata.
Upravo zbog toga, donete su stručne smernice za primenu probiotskih preparata, koje su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotskih kultura za određena zdravstvena stanja. U prevenciji putničke dijareje, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je probiotska gljivica Saccharomyces boulardi. Veliki broj kliničkih studija ispitiovao je efikanost ove gljivice. Specificnost ove gljivice je da je 10 puta veća od najčešćih izazivača putničke dijareje, zbog čega ih vezuje za sebe i efikasno uklanja iz creva.
Druga stvar je što se radi o vrlo otpornoj gljivici. Kada je popijemo, ona prolazi kroz želudac, ne oštećuje je hlorovodonicna kiselina iz želuca i praktično neoštećena dolazi do debelog creva. S obzirom na to da se radi o velikoj gljivici, ona pokriva epitelne celije creva i na fizički način ih štiti da ne dođu u dodir sa štetnim bakterijama. Takođe, gljivica Saccharomyces boulardi neutrališe toksine, koje ispuštaju loše bakterije i na taj način štiti organizam od putničkih proliva - ističe prof. dr Srđan Pešić, klinički farmakolog na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Putnička dijareja najčešće se javlja prvog ili drugog dana po dolasku na odredište. Obično se kao simptom pojavljuje veći broj vodenastih stolica, ali i bolovi u stomaku, grčevi, povišena temperatrura ili gasovi. Od ovih zdravstvenih problema nisu pošteđena ni deca.
- Deca su osetljivija na promenu bakterijske flore, pa se kod njih češće javlja dijareja na putovanjima, koja zbog dehidracije može biti praćena I visokom temperaturom. Obično tegobe ne prođu za dan ili dva, već pokvare čitavo letovanje. Dobri mikroorganizmi, nazvani probiotske kulture su vrlo efikasni u prevenciji putničke dijareje i kod dece. Ako možemo da konstatujemo da je 20. vek bio vek antibiotika, sada je već izvesno da možemo reći da će 21. vek biti u znaku probiotskih preparata.
Međutim, treba znati da su probiotske kulture živi organizmi, a izloženost toploti, vlažnosti i kiseoniku za njih može biti vrlo štetno, a zavisno od stepena izloženosti, efikasnost probiotskog preparata se može smanjiti dok se u ekstremnim slučajevima može I potpuno eliminisati. Zato je vrlo važno da pre svega roditelji vode računa da probiotski preparat ne bude izložen visokoj temperaturi, što je zbog dužine putovanja, često izazovno postići. Iz tog razloga, uvek savetujem da prilikom odabira probiotskog preparata svi obrate pažnju i kupuju samo one koji imaju adekvatno I unutrašnje i spoljašnje pakovanje, jer je to jedini način koji garantuje da se preparat sačuva od ekstremnih uslova i zadrži svoju efikasnost i bezbednost - zaključuje prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić