PET GODINA OD BREGZITA: Kako su britanski penzioneri na referendumu rekli STOP i naterali London da izađe iz Unije!
Datum 23. jun, u ovom slučaju godina je nebitna za Britance ostaće upamćena po dva događaja. Prvom kada je 23.juna 2016. izglasan izlazak iz EU i to većinom voljom penzionera, posle čega je usledila agonija koja je trajala do 31. januara 2020. godine kada je i zvanično iz sedišta Unije u Briselu skinuta Bristanska zastava.
Taj 23. jun 2016 ostaće upisan kao revolucionarni u Britanskoj politci, nova stranica u poglavlju ostrva koje pripada Evropi, a izgleda kao svet za sebe. U svakom slučaju konzervativci su slavili. Laburisti su ostali u šoku, kao i većina mlađe populacije koji su Uniju prihvatili kao blagodet pre svega mogućnost neomatanog putovanja, kupovine nekretnina na toplom Mediteranu i uživanja u blagodetima penzije daleko do vlage i kiše pod toplim suncem Sredozemlja.
E sad kako je ko glasao te daleke 2016.
Britanci stari između 18 i 25 godina su ubedljivo bili za ostanak, tek njih 19 odsto je podržalo kampanju za napuštanje EU, dok su najstariji (65+) bili ubedljivo za izlazak - njih 59 odsto.
Što se ostalih starosnih grupa tiče, sa starošću opada podrška Evropskoj uniji, a poslednje ankete pred izlazak na birališta su opkazale da više nijedna kategorija nije većinski za EU:
25-49 - 48% za ostanak
50-64 - 38% za ostanak
65+ - 34% za ostanak
Od gradova u Britaniji za ostanak u EU glasali su Liverpul, Mančester i Edinburg, kao i Kardif u Velsu, Oksford i Belfast, dok protivnici unije najviše glasova dobili su u Birmingenu. Tadašnja analiza pokazala je da je najviše glasova za izlazak iz Unije bio u ruralnim sredinama na istoku Engleske gde je čak 80 posto birača glasalo za izlazak iz EU.
Dok je ruralna Britanija slavila, problem je ostao u velikim gradovima, a posebno onima, koji su bili vezani za Brisel poput londonskog Sitija. Takođe posledično Bregzit je uticao i na Škotsku gde je za dlaku izbegnuta odluka o osamostaljenju od Britanije, a i posle izlaska Škoti ne odustaju od ove teženje. Problemi su se javili i u Severnoj Irskoj, gde se Velika Britanija jedinim delom kopmeno graniči sa EU i gde velika katolička manjina Iraca ostaje zarobljena van Irske koja je u EU.
Godinu dana posle izlaska usledila su i trvenja sa francuskim ribarima, pa je dizana i mornarica obe zemlje u pokazivanju mišića doduše sa patrolnim brodovima oko ribolovne ekonomske zone.
Period 2017, 2018, 2019. obležeili su protesti protivnika i pristalica BREGZIT-a, odlaganja o izlasku i dva puta izbori, gde je upravo britanska premijerka Tereza Mej pala na izborima i zamenio juj je ekscentrični Boris Džonson, koji prvi put nije uspeo da obezbedi izlazak, pa se išlo ponovo na izbore i konačno u tome uspeo jaunara 2020. pred samu pandemiju korone da se skine britanska zastava.
Iako Britanije više nije u Uniji ni njeni poslanici pitanje ekonomije i carine i danas je predmet spora Brisela i Londona, do potpunih bizarnosti poput ograničenje birtanske muzike, serije i filmova u EU.
Vlada poslovično pedantna zabeležila je prvo blagi pad funte posle izlaska iz EU, a onda i trgovine.Istraživanje koje su sproveli Britanci pokazalo je da privrednike više od korone brine kako će se konačno regulisati ekonomske veze i trgovina preduzeća sa ostrva sa onima na kontinentu.
Bez obzira na sve pokazatelje Britanija je izašla iz EU za većinu Britanaca to je glavobolja i muka, za neke dokaz samostalnosti da Britanija može posle tolikih godina zavisnosti od Brisela da krene sopstvenim putem.
Kurir.rs/A.Mlakar