„Pripadam tom habitusu srpskog naroda koji sigurno ne stoji iza priznavanja Kosova* i rezolucije o Srebrenici. Crna Gora je NATO država, što znači da se ništ ane može uraditi a da se prethodno ne konsultuje američki ambasador. Gospodin Krivokapić deluje kao častan i stručan čovek u svojoj oblasti, ali u političkom smislu je nezreo, a Dritan i Bečić, koji nisu antisrbi, ali predstavljaju neku građansku provijenciju, oni predstavljaju taj teg preko kojeg se definišu odgovarajuće političke platforme“, rekao je u emisiji „Srpski sv(ij)et“ profesor međunarodnog javnog prava Milan Palević, zaključujući da je i usvojenu rezoluciju o Srebrenici u crnogorskom Parlamentu doživio kao napad na Srbiju i srpski narod.
On je, govoreći o svom poreklu, istakao i odnos Metohije prema Crnoj Gori, koja je nakon 1912. godine i bila dio kraljevine Crne Gore:
„Nije bilo za očekivati da u Sprskoj Sparti, tamo gde je sloboda tinjala i onda kada je celo srpstvo bilo ugušeno austrisjkim i turskim ropstvom da se donese jedna takva odluka kao što je priznavanje nezavisnosti Kosova*. Lično sam imao veliku potrebu da braći u Beogradu i Srbiji objasnim da režim u Crnoj Gori nije isto što i država Crna Gora. Ni ja, kao ni mnogi Srbi, nemam grobna mesta svoja tri predaka u istom gradu, u istom podneblju, nego su na potpuno drugim mestima. Otac je sahranjen u Kraljevu, đed u Peći, a prađed u Kučima u Crnoj Gori“.
Gost Nacionalne televizije je govorio o odlukama Tribunala u Hagu, otvoreno sumnjajući da se njima želi Republika Srpska prikazati kao genocidna tvorevina, a posredno i srpski narod:
„U slučaju generala Krstića imamo saučesništvo u genocidu, što je skandalozno, jer nije utvrđen genocid. U toj presudi se govori o Vojsci Republike Srpske, u kojoj je on bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu. Oni su konstruisali takav jedan oblik krivične odgovornosti, gde se pokušava što veći krug lica obuhvatiti, kako bi se stvorio utisak da se radi o jednoj nakani celokupnog rukovodstva, koja je podržavana od naroda u Republici Srpskoj, što predstavlja jednu nameru celokupnog naroda protiv drugog naroda“.
Temeljno je u prvom dijelu emisije analizirao sam pojam genocida, navodeći i primere velikih zločina i ubistava u svijetu nakon Drugog svjetskog rata: „(Efraim) Zurof kaže da se Srebrenica ne može okarakterisati kao genocid, Vilijam Šabas takođe kaže da ne postoje elementi genocida, a naročito element genocidne namere.
Ako se ne može utvrditi genocidna namera, ako postoje nekakvi papiri, naredbe- čak ni one ne mogu biti dovoljan dokaz da postoji namera. Evo, topnički zapisi iz 'Oluje' gde postoji stenogram i instrukcije da se jedan deo naroda raseli, drugi bombarduje- nije dovoljno jak argument da hrvatsko rukovodstvo želi da uništi Srbe kao narod. Dakle, to se može tretirati kao zločin ili kao etničko čišćenje, najveće u istoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Nije bilo dovoljno ni to kada Tuđman kaže da će svesti Srbe na tri do četiri posto“. „Markale su jedna ciljana akcija, 'false flag', to su dogovoreni zadaci koje je rukovodstvo Bosne i Hercegovine dobijalo od svojih saradnika. Najčešće se o Srebrenici govori sa aspekta zločina koji je učinjen iz osvete prema pripadnicima Armije BiH. Američka pomoć je zavisila od broja žrtava koje se mogu pripisati srpskoj strani“, kaže dr Milan Palević.
O odnosu hrvatskog naroda danas prema NDH je rekao: „Postoji kritična masa energije hrvatskog naroda i danas, koja se ne stidi NDH i smatra da je to produkt njihovih hiljadugodišnjih htenja za postojanjem sopstvene države, i da je sticajem okolnosti poduhvat nacističke Nemačke mogao to da omogući, i da je taj sticaj okolnosti njima ostvario neku 'tisućuljetnu želju'“. „Imati logor smrti i vršiti istrebljenje jednog naroda, to je jedan od elemenata koji se može uključiti u karakterizaciju nekog akta kao genocidnog.
U slučaju zločina nad Jevrejima, Romima i Srbima u NDH u potpunosti su uključeni svi kriterijumi krivičnog bića genocida. Rasni zakoni koji su po ugledu na Nemačku doneti su delom i kreacije njihovih biologa, ideologa i političara. Za kratko vreme svog postojanja je NDH postala nezamenjiv reper atavističkog zla u istoriji čovečanstva“, zaključuje sagovornik voditeljke Gordane Janićijević.
O pritiscima vezanim za Kosovo i Metohiju je rekao sledeće: „Svako rešenje za Kosovo i Metohiju koje ne bi bilo u interesu srpskog narpda i koje se ne bi u pravnom smislu baziralo na Rezoluciju 12.44 može dovesti do strašnih nemira, i to unutrašnjih. Kosova je duhovna vertikala našeg naroda, to je više od teritorije, identitetska crta našeg naroda, naša odskočna daska, a i naša tuga, naša grobnica iz koje se vaskrsava, naš kulturno- istorijski pečat. Naš zavet nije mit, već istina da jedan narod ima potrebu da zemaljske vrednosti zameni za nebeske. Kosovski zavet treba tumačiti da svaka izdaja Kosova je izdaja Boga“.