BEOGRAD - Leto je stiglo, a sa njim i velike vrućine, ali i kiše i olujno nevreme. Ovakve vremenske prilike ne prijaju ljudima, kao ni životinjama, niti biljkama. Zato je neophodno prilagoditi brigu i negu vremenskim prilikama.
Na našem prostoru žive biljke koje imaju manju ili veću toleranciju prema toploti. Dva ili tri dana sa ovakvim temperaturama one mogu da se izbore, ali duže ne, napominje profesor dr Predrag Janaćković sa Biološkog fakulteta u Beogradu. Zato je važno dovoljno ih zalivati, jer ono što njima najviše nedostaje po ovakvom vremenu je zapravo voda, objavio je RTS.
„Zalivanje treba da se dešava ujutru u trenutku kada je prijatno i nama da zalivamo, a i biljkama. Zalivanje u toku dana se nikako ne preporučuje jer biljke pokušavaju sebe da hlade upravo transpiracijom, odnosno odavanjem vode. Zato ako ih zalivamo tokom dana može doći do preterane transpiracije i biljka može da uvene“, napominje profesor Janaćković.
Takođe je važno imati u vidu da se deo sunčevih zraka reflektuje i sa površine zemljišta. Sunce i visoka temperatura izazivaju zatezanje i pucanje zemljišta i u tim površinskim delovima dolazi do gubitka vode, zato se preporučuje da se ti zemljani delovu u baštama prekriju malčom koji će reflektovati sunčeve zrake i u isto vreme zadržavati vlagu u biljkama i omogućiti im da što lakše prevaziđu vrućine.
Kako zaštititi kućne ljubimce od vrućine
Velike vrućine posebno ne prijaju psima i mačkama zbog nedostataka znojnih žlezda u njihovom krznu, tako da oni za nijansu i teže od ljudi podnose visoke temperature, napominje Srećko Radojčić doktor veterinarske medicine.
„Oni se rashlađuju dahtanjem i salivacijom, ali vrlo moramo da budemo obazrivi da duže ne ostaju na visokim temperaturama jer može doći do pojave sunčanice i toplotnog udara, što može da bude veoma kobno i letalno za naše kućne ljubimce“, dodaje Radojčić.
Životinja koja ima toplotni udar se tetura, dahće, ima pojačanu salivaciju, a može doći i do dijareje ili povraćanja i letargije. Ukoliko na vreme ne primetimo šta se dešava sa životinjom i ne obratimo veterinaru, može doći i do kome, dodaje sagovornik Bojane Marković.
Saša Pejčić dreser pasa u MUP-u Srbije kaže da psi na ovako visokim temperaturama veći deo dana dremaju. Savetuje da ih nije dobro dirati iz te faze, a ako se i očekuje od njih neka aktivnost, onda je najbolje da to bude u jutarnjim satima ili kasnim večernjim kada će im to više prijati.
„Kada je ovako toplo treba gledati da se psi rashlade i osveže. To je jako važno. Posebno treba osvežavati im glavu, stomak, potpazušne delove. Voda treba da im uvek bude dostupna, a oni će sami odrediti koliko im treba“, kaže Pejčić.
Što se tiče hranjenja, veterinar savetuje da to bude u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima i to hranom koja nije energetski jaka. Treba im obezbediti i čistu, svežu i hladnu vodu i pojilice u toku dana menjati više puta.
„Veterinari takođe savetuju da ukoliko u stanu imamo klima uređaj, možemo ostaviti životinju u tom prostoru, ali da temperatura bude između 24 i 25 stepeni. Ukoliko nemamo klimu, najbolje je ostaviti vlažne peškire na nekom najlonu u kupatilu ili kuhinjskim pločicama da bi se naš ljubimac, po potrebi, rashlađivao. I prostorije u kojima boravi treba da budu zamračene“, dodaje Srećko Radojčić.
Psima lutalicama možemo pomoći tako što ćemo ih snabdevati čistom vodom i dozvoliti im da uđu u ulaze zgrada i sklone se od vrućine.
(Kurir.rs/RTS)