Pozorišta iz Novog Sada i Beograda nisu osvojila nijednu nagradu na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, epilog je u jednoj rečenici nekada najznačajnijeg festivala.
Za najbolju predstavu proglašen je komad "Ako dugo gledaš u ponor", koji je, prema istoimenom romanu Enesa Halilovića, režirao Zlatko Paković, u produkciji Regionalnog pozorišta i Kulturnog centra iz Novog Pazara. Za najbolju režiju nagrađen je Milan Nešković za predstavu "Kus petlić" Aleksandra Popovića Narodnog pozorišta Subotica (priznanje i okruglog stola kritike), dok je Sterijinu nagradu za tekst savremene drame osvojila Olga Dimitrijević za "Radio Šabac".
Reditelj Jug Radivojević, upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, i Milovan Filipović, direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta, ne slažu se sa odlukom žirija, koji su činili Snežana Trišić, rediteljka, Nataša Tapušković, glumica, Davor Špišić, dramski pisac, Darko Nedeljković, scenograf, i Mihajlo Nestorović, glumac. Za nagrade se borilo deset predstava u selekciji, a većina su otišle u Suboticu i Novi Pazar.
- Odluke uvek govore o žiriju, a ne o predstavama. Ako oni nisu videli dalje od toga, možda smo postali limitirani u gledanju i sve lako odbacujemo - kaže Radivojević.
On je na festivalu imao predstavu "Tiho teče Misisipi" Ivice Buljana, kao upravnik, i kao reditelj "Deobe" SNP.
- "Misisipi" je publika najlošije ocenila, a pozorišni je hit u Beogradu. Počinjem da sumnjam u legitimitet tih ocena. Na kraju mi nismo dobili zapisnike, ni koliko je publike videlo te predstave i glasalo. To je stvar koja je podložna analizi... Pozorje gubi svoj legitimet, ne zato što su BDP i SNP nisu prošli kako treba, nego što je tu potreba ozbiljna reorganizacija. Ukoliko se stvari radikalno ne dovedu u red, BDP neće biti ikebana na ovom festivalu - poručuje reditelj.
I glumac Milovan Filipović smatra da je jedina nesporna odluka ona o dodeli glumačke nagrade Minji Peković, a bez nagrade su ostale velike glumice Branka Katić i Vesna Čipčić.
- Slične stvari se na Pozorju dešavaju godinama. Glumačke nagrade se dodeljuju po nekom ključu. Jedina glumačka nagrada je dodeljena na pravi način Minji Peković (osvojila je priznanje "Zoran Radmilović", op. aut.), a sve ostalo spada u kalkulacije. Za mene je najveće iznenađenje što je Sterijinu nagradu za tekst dobio tekst koji nije dramski tekst. Imali smo sedam dramatizacija i samo jednu savremenu dramu. "Radio Šabac" nije dramski tekst, niti ima dramsku radnju, niti sukob - jasan je Filipović.
Poznati glumac smatra da više nikog neće zanimati ovaj festival.
- Sterijino pozorje je odavno na putu za izgubi legitimitet još od odluke pre nekoliko godina da žiri ne dodeli nijednu nagradu. Svi su to shvatili kao atak na sujetu i niko nije preuzeo da se bilo šta da se tu promeni. Naš festival treba da predstavlja esenciju najboljeg u srpskom teatru. Ako publika dođe na neke nagrađene predstave, biće razočarana. Najbolja predstava mora da bude najbolja, a ne studentska vežba ili igranje na privatne emocije publike. Naravno da će se većina publike složiti da silovanje nije u redu - kaže Filipović i nastavlja:
- Nije jasan kriterijum po kome nešto može doći na Pozorje, a opet pravimo izuzetke. Ljudi su zbunjeni, a posebno pozorišni producenti, mislim na BDP i SNP, i kakvu poruku dobijate od najvećeg festivala da nam ne trebaju velike produkcije i da naši dometi ne idu dalje od Novog Pazara. Siguran sam da većina ljudi to misli. Iskorak koji je napravio BDP nije vrednovan. Sreća da ima drugih festivala koji to prepoznaju.
Tatjana Mandić Rigonat otvorila je Pozorje s "Gospođom ministarkom":
- Čestitam svim nagrađenim kolegama i neka ništa ne pomuti njihovu radost. Sa žirijem ne želim da polemišem o odlukama. Taj žiri je tako glasao, neki drugi bi možda isto ili drugačije. Festivali su i svojevrsni vašari taštine... Meni je bila čast što je "Gospođa ministarka" iz Rijeke otvorila Pozorje, što ju je videlo hiljadu gledalaca i što je dobila visoku ocenu publike. Od 15 prikazanih predstava mi smo šesti po reakcijama publike... Neki drugi žiri bi možda drugačije vrednovao, ali mene ta dimenzija priče i pozorišnog života zaista ne zanima. Ravnodušna sam. Ono prema čemu nisam ravnodušna su neke druge pojave vezane za pozorišni život koje ga degradiraju i trivijalizuju. Ja sam uživala u turneji "Ministarke", posle Novog Sada igrali smo u Beogradu u Narodnom uz zaista ogromne ovacije i mnogo uzvika "bravo", pa tako i u Zagrebu.
Kurir, Ljubomir Radanov