MRAČNA TAJNA SJEDINJENIH DRŽAVA: Britni Spirs nije jedina, prisilna sterilizacija i kontracepcija imaju dugu istoriju u Americi
Početko sedmice Britni Spirs je pred sudom u Kaliforniji opisala pravnu noćnu moru u kojoj se našla. Njeno svedočenje je odraz jezivih kršenja ljudskih prava žena u Sjedinjenim Državama.
Progovorivši prvo put javno o starateljstvu koje već godinama trpi i za koje su mnogi tvrili da je opresivno, kontrolišuće i ne dela u njenu korist, pop pevačica je opisala kafkijansku situaciju u kojoj je prepuštena na milost i nemilost hirovima njenih "staratelja".
Nije joj dozvoljeno da ode kod manikira niti da promeni boju kuhinjskih elemenata, ne sme da vozi niti da pusti partnera da je vozi. Još ozbiljnije su njene optužbe da su je "kažnjavali" kada bi odbila neke njihove zahteve. Staratelji su je primoravali da radi protiv svoje volje i institucionalizovali kada bi to odbila. Nije mogla da izabere svoje advokate ili terapeute.
Najuznemiravajuće je bilo njeno svedočenje da nije mogla da odbije lekove koje su joj prepisali staratelji, uključujući i jak psihijatrijski let litijum. I, iako želi još jedno dete, nije joj dozvoljeno da ukloni kontraceptivnu spiralu.
Slava i bogatstvo Britni Spirs samo dodaju ironičan sloj celoj njenoj situaciji. Iako je bogata, ona ne može da kontroliše ni troši svoj novac. Iako je poznata i uspešna, ne može da živi život kakav joj njen uspeh dopušta. Umesto života bogatih i slavnih, njen život je klaustrofobičan, mali i ograničen na mesta gde je staratelji puštaju da ode i ljude koje joj staratelji dozvoljavaju da vidi.
Drugi mogu da govore u njeno ime ali ona ne sme. Starateljstvom je Britni Spirs svedena na poziciju deteta bez čak i osnovnih sloboda odraslog života.
Iako je slava i bogatstvo čine slučaj Britni Spirs jedinstvenim, ona nije jedina kojoj život kroje država i članovi porodice sa sumnjivim motivima. Borci za ljudska prava podsećaju da je reproduktivno uslovljavanje kome je podvrgnuta Spirsova široko rasprostranjeno, piše Gardijan.
Godine 1923. kada je imala 17, Keri Bak je silovao Klarens Garland, rođak njenih usvojenih roditelja Alis i Džona Dobsa. Keri je zatrudnela. Osramoćeni, Dobsovi su je poslali u Državnu koloniju Virdžinije za epileptične i one slabog uma pod izgovorom da je "promiskuitetna i nepopravljiva".
Bak je, zatvorena, rodila ćerku Vivijan i ubrzo potom je sterilisana protivno njenoj volji, na osnovu eugenističkog zakona o sterilizaciji države Virdžinije.
Bakova je tužila državu i izgubila. Vrhovni sud SAD procenio je 1927. da je sterilizacija bila legalna.
Posle te odluke, desetine drugih američkih država usvojilo je svoje eugenističke zakone i ubrzo potom, prisilna sterilizacija mahom žena, postala je rutinski deo američkog zatvorskog sistema, institucija za mentalno bolesne ali i zdravstvenog sistema.
Prisilna sterilizacija je bila toliko rasprostranjena među crnkinjama na jugu da je dobila sumornan nadimak "Misisipi apendektomija".
Prilikom donošenja odluke kojom je odobrio njenu sterilizaciju, sudija vrhovnog suda Oliver Vendal Holms je svoje mišljenje o porodici Bak sumirao ovim rečima: "Tri generacije imbecila su dovoljne".
Senke Keri Bak, mlade žene demonizovane zbog svoje seksualnosti, zatvorene, proglašene mentalno nekompententnom bez dokaza i na kraju sterilizovane, nemoguće je prevideti u slučaju Britni Spirs.
U vreme vrhunca američke eugenike posle presude u slučaju Bak protiv Bela, procenjuje se da je u SAD više od 60.000 ljudi sterilizovano protiv svoje volje, mahom žena.
Praksa je naročito bila rasprostranjena u Portoriku gde se procenjuje da je trećina ženske populacije sterilizovana često odmah posle porođaja ili dok su žene bile pod anestezijom zbog drugih procedura.
Eugenistička prisilna sterilizacija, na žalost, nije stvar prošlosti. Oko 1400 žena sterilisano je u zatvorima u Kaliforniji u periodu od 1974. do 2010. godine, a američke vlasti su koliko prošle godine optuživane za prisilnu sterilizaciju imigrantkinja.
U slučajevima poput Britni Spirs, gde staratelji odlučuju o životu navodno mentalno nestabilnih ljudi, njihove reproduktivne slobode im se gotovo momentalno ukidaju. U više od polovine američkih država, staratelji mogu da nametnu ne samo dugoročnu kontracepciju već i da odlučuju o trajnim sterilizacijama onih za koje se proceni da ne mogu da donose odluke u svoje ime.
Ali ko procenjuje da li je neko mentalno (ne)sposoban? Zdrav razum i mentalno zdravlje su, piše kolumnistkinja britanskog lista Mojra Donegan, klizav teren.
Istorijski gledano, mnogi su proglašeni mentalno neuračunjivim samo zbog toga što su se nisu slagali sa ustaljenim mišljenjem ili su se ponašali suprotno prihvaćenim standardima pristojnosti i konvencije. To je naročito važilo za žene koje su vekovima proglašavane ludim iz trivijalnih razloga i to od strane mizogenih ljudi i onih zainteresovanih za njihov novac.
U slučaju Keri Bak, niko ne može sa sigurnošću da kaže da li je ona bila "imbecil "ili ne. Njen slučaj više deluje kao slučaj moralisanja a manje mentalne bolesti. Možda se isto može reći i za Britni Spirs koja se posle ispada 2007. i 2008. ove sedmice pojavila pred sudom kao sabrana i kompetentna i vrlo samosvesna žena.
Nasilna sterilizacija nema opravdanja bez obzira na to o kome je reč. U slučaju Britni Spirs, prisilna kontracepcija je samo još jedan dokaz da su njeni staratelji manje zainteresovani za njenu zaštitu a više za kontrolu.
Kada je pričala o telefonskom razgovoru sa svojim ocem, glavnim starateljem, Spirsova je rekla: "Plakala sam sat vremena preko telefona i uživao je u svakom trenutku. Ta kontrola koju ima nad nekim ko je moćan kao ja... Uživa u njoj."
Kurir.rs/K.P.