Čak 60 odsto ljudi koji su imali kovid 19, među kojima i oni koji su prošli s blagom kliničkom slikom ili bez ikakvih tegoba, i posle bolesti imaju promene na srčanom mišiću. Koronavirus oštećujue i pluća, ali ostavlja posledice i na mozak, bubrege, kardiovaskularni sistem. I upravo zato su vakcine važne jer nema naučno relevantnih dokaza da su štetne, dok su dokazi o pogubnim efektima kovida sve veći, ističe za Kurir doc. dr Dajana Lendak, infektolog iz Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.
Kao kliničar sa prve linije fronta, nakon 16 meseci borbe u kovidu, dr Lendak objašnjava do kojih sve komplikacija može da dovede infekcija virusom SARS-CoV-2, a od kojih vakcina može da zaštiti veliku većinu pelcovanih.
- Prvenstvno tu mislim na teške kliničke slike praćene zatajenjem rada pluća, koje mogu dovesti do smanjenja kapaciteta pluća u daljem životu, a ponekad se završavaju i smrtnonosno. Jeste da velika većina zaraženih ne dođe u tu situaciju, da infekcija kod većine ne zahteva čak ni hospitalizaciju, a kamoli boravak u jedinici intenzivnog lečenja, ali ipak se ispostavilo da kovid 19 za većinu inficiranih nije "samo obična virusna infekcija kao i sve druge", kako se govorilo na početku pandemije - objašnjava dr Lendak.
Kliničko iskustvo pokazuje, navodi doktorka, da pacijenati s lakšim oblikom bolesti imaju slabost i malaksalost koja ih i po nekoliko meseci remeti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Međutim, tu su i ozbiljnije posledice koje se u nemalom procentu mogu pojaviti tokom akutne faze ili neposredno nakon preboljevanja kovid 19 infekcije. Nekoliko grupa naučnika u svetu praktično istovremeno su objavili rezultate analize praćenja svojih pacijenata kojima je pokazano oštećenje srčanog mišića kod velikog procenta kovid pozitivnih osoba.
- Nemačka studija ističe da rezultati magnetne rezonance načinjene dva-tri meseca po oporavku od kovida pokazuju da se kod 60 odsto ljudi detektuju promene na srčanom mišiću, čak i kod onih koji su imali blagu kliničku sliku, ili su bili bez tegoba. Koliko će ova oštećenja biti klinički manifestna u daljem životu tih ljudi, ostaje da se vidi kroz vreme. Naglašavam da je prosečna starost ispitanika 49 godina, pri čemu su mnogi bili prethodno zdravi i nisu koristili nikakvu terapiju za hronične bolesti - ističe dr Lendak i dodaje da su slični i rezultati američkog istraživanja na mladim sportistima, koj su preležali kovid.
Osim što ostavlja posledice na funkciju pluća i srca, naglašava doktorka, kovd utiče i na druge organske sisteme - mozak, bubrege, kardiovaskularni sistem.
- Veoma brzo postalo je jasno da u osnovi kovida leži oštećenje unutrašnje površine krvnih sudova, koji su svuda u organizmu, pa samim tim mogu nastati oštećenja svih organskih sistema. Kod ljudi koji već imaju problema s nekim od ovih sistema, njihova funkcija biće dodatno pogoršana kovid infekcijom - navodi dr Lendak.
Jasno je da koronavirus može ostaviti hronične posledice, te je zato potrebno, ističe dr Lendak, da svako učini za sebe i svoje bližnje sve što je u njegovoj moći da se zaštiti od ove nepredvidive bolesti.
- Vakcinacija, kao jedna od najvećih tekovina moderne medicine, iskorenila je mnoge bolesti, a najimpresivniji primer je variola. Mnogo se govori o potencijalnim štetnim efektima vakcine protiv kovida, kao i što je i ranije za druge vakcine, ali nikada nije potkrepljeno naučno utemeljenim dokazima. Prilikom formiranja prepopruka i protokola SZO, ministarstva zdravlja pojedinačnih zemalja i stručna javnost vodi se naučno potkrepljenim dokazima. Činjenica je da u ovom trenutku ne postoje naučno relevantni dokazi o štetnim efektima vakcinacije, a dokazi o štetnim efektima infekcije sve su brojniji i sveobuhvatniji - naglašava dr Lendak.
(Kurir.rs/J.S.Spasić)