Šezdesetogodišnji radikalni klerik i aktuelni ministar pravde Ebrahim Raisi postao je osmi predsednik Irana. Ovaj odani sledbenik i verovatni naslednik vrhovnog lidera ajatolaha Hamneja, pobedio je ubedljivo u prvom krugu, kao što se i očekivalo. Za razliku od izbora 2017, kada je predsednički mandat obnovio Hasan Rohani sa rekordnom izlaznošću od preko 70%, ove, trinaeste po redu izbore, obeležila je izlaznost najniža od Islamske revolucije 1979. godine.
Vrhovna vlast u Iranu od tada pripada verskom vođi. Prvo je to bio Ruholah Homeini, a zatim Sajid Ali Hoseini Hamnej. Predsednik države ima simbolički značaj bez obzira na određene nadležnosti u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Predsednički mandat u Iranu traje četiri godine. Niko na toj funkciji ne može biti više od dva mandata.
Apatija, nezadovoljstvo, inflacija, ekonomska nemaština i teška privredna situacija u zemlji, uzrokovana američkim sankcijama i kovidom 19, uticali su da veliki broj Iranaca bojkotuje ove izbore. Konzervativno tvrdo jezgro nadalo se velikoj izlaznosti jer bi na taj način potvrdilo legitimitet i pokazalo svoju moć što bi doprinelo lakšem pregovaranju s međunarodnom zajednicom o sporazumu o nuklearnom programu i ukidanju sankcija. Ovako, legitimitet je krajnje upitan.
Nevladina organizacija Amnesti internešenel sa sedištem u Londonu osudila je izbor Ebrahima Raisija za iranskog predsednika, zahtevajući pokretanje istrage protiv njega zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja ljudskih prava.
Pobeda Raisija omogućiće tvrdolinijašima potpunu kontrolu nad zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću. Odlaskom predsednika Rohanija, koji je važio za predstavnika umerene struje, okončaće se sukob koji je postojao između njega i snaga Islamske revolucionarne garde i konzervativnih verskih vođa.
Novi predsednik Irana obećao je da će se boriti protiv korupcije, različitih vidova diskriminacije, da će smanjiti nezaposlenost, suzbiti siromaštvo i da će raditi na ukidanju američkih sankcija. Realno je očekivati i da će nastaviti da podržava šiite u Iraku, Libanu i palestinski pokret Hamas, kao i da jača odnose sa Kinom i Rusijom.
Najveći izazov za novog iranskog predsednika biće zalaganje za ukidanje ili ublažavanje sankcija od strane SAD, što bi omogućilo ekonomski i privredni rast zemlje. Skidanje embarga donelo bi Teheranu milijarde dolara prihoda samo od trgovine naftom. U Beču se, od aprila meseca, vode razgovori između vlade odlazećeg predsednika Rohanija sa drugim potpisnicima sporazuma Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Kinom i Rusijom kako bi se stvorio prostor za povratak SAD i ukidanje sankcija.
Jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Bajdenove administracije jeste povratak nuklearnom dogovoru i jasno je da će obe strane učiniti sve da pronađu zajednički interes da se postigne sporazum.
Izborom Raisija za predsednika, Iranska revolucija će nastaviti da živi, a dugo očekivane političke promene, kojima se nadaju mnogi Iranci, sačekaće neko drugo vreme i neke druge ljude.