FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Žizniopisanija jego
Malčice prašine - doduše samo u Euromahali i Krugovima Dvojke - podigli su mini-memoari/ispovesti pod deža vi naslovom „Neki drugi film“, koje je JexS Tadić dao publicirati u Danasu.
Najpre o stilistici. Niče je vaktile zapisao da je „stil onakav kakav je čovek“ i to vaistinu važi za Tadićeve ispovesti. Sve je tu kao Tadić. Skockano, odmereno, uljudno, bez teških reči čak i u situacijama kada se prepičkava sa bivšim visokim pobočnicima, npr. Bojanom Pajtićem, jednim iz plejade sivih likova - legion im je ime - koji su imali kakvog takvog političkog smisla samo dok su bili delovi (i korisnici) DS sistema, koji je uspostavo Đinđić, a koji su JexS i pobočnici činjenjima i nečinjenjima brzo razvalili.
Tadić biranim rečima kaže da su stvar zajebali kadrovi - a po Staljinovoj formuli trebalo je da „reše sve“ - kadrovi, opet, naročito Pajtić, tvrde da je stvar zajebao Tadić. Krle22, koji mi je juče javio SMS da čita „Kontraendorfin“, nije se izjašnjavao, ali ću se ja izjasniti i reći da su stvar udruženim snagama zajebali i kadrovi i Tadić.
Čast retkim izuzecima, kadrovi DS jesu bili qwrzu ravni, ali politika (ako se to može nazvati politikom) koju je DS vodila nakon JexSovog uspenija na vlast je prosto vapila upravo za takvim kadrovima. Kadrovi spremni da porade na ideološkoj doslednosti DS - na primer moja neznatnost, ali i mnogi drugi - u DS naprosto su bili nepoželjni, sledstveno su jedan po jedan napuštali Tadićev kartel malih privrednika i još manjih ljudi.
Naš narod bi rekao - s đavolom je tikve sadio, sad nek drlja guzicom. Ali stvar nije tako jednostavna. Nakon Điniđićevog streljanja, na vlast - sa koje je samo privremeno (i površno) bio strmopižđen - vratio se stvarni (i večiti) vladar Srbije - kolektivno nesvesno, ono veliko, tamno, neuobličeno, zloslutno spolja ukrašeno vidovdanskim etikama, duhovnim vertikalama, zlatnim srednjovekovnim kašikama i ostalim tricama i kučninama za masovno zasenjivanje prostote.
Nominalni srpski vladari i tirjani - oni koji sede u dvorovima i prezidencijalnim konacima - samo su portparoli srpskog kolektivnog nesvesnog, hoću da kažem da im kolektivno nesvesno daje samo onoliko moći (i svega ostalog što vole mladi) koliko uspešno sprovode njegovu politiku suprotstavljanja uklapanju u svetskoistorijske tokove.
A ukoliko se neki srpski vladar/premijer/predsednik nešto uskurči, zna se - metak u čelo ili pod mač, bato, što reko onaj jurodivi. Generalni zajeb - ne prvi, ali najverovatnije poslednji - bio je u sledećem: budući da su se (površno) urbanizovali, povadili praziluke iz guzica, nabubali engleski, pročitali određen broj knjiga i ovladali finim manirima, kitajgorodska ekipa, Koštunica, Tadić & njihovi pobočnici i zanosači muda - plus muljatori koji su u tome videli priliku za zgrtanje lakog keša - pomislili su da se politika kolektivnog nesvesnog može voditi u rukavicama, na način evropski. Budući da nisu previše „talasali“, kolektivno nesvesno ih nije skratilo za glavu, ali im je, umesto praziluka, uvalilo qwrz u dupe.