KARL MALDEN JE JEDINI SRPSKI GLUMAC KOJI JE DOBIO OSKARA! Bio je ponosan što je Srbin, ali mu je bilo ZABRANJENO da dolazi u SFRJ
Slavni holivudski glumac Karl Malden (Mladen Sekulović) na samrti imao je samo jednu želju da ponovo vidi Srbiju. Preminuo je u snu u 97. godini 2009. godine, ne ostvarivši svoj poslednji san.
Komemoraciju Karlu Maldenu u Holivudu vodio je Majkl Daglas, sin njegovog prijatelja Kirka Daglasa, kog je Sekulović njihao na kolenima kad je bio mali, a koji mu je bio i glavni partner u "Ulicama San Franciska".
Veliki Karl Malden "Oskara" je dobio kao negativac u filmu "Džungla na asfaltu", 1951. godine, u kome je nastupao sa Marlonom Brandom. Na dodeli "Oskara" sedeo je sa Hemfrijem Bogartom i Lorin Bekol. Dodelu je vodio slavni komičar Deni Kej.
Karl Malden je imao bogatu glumačku karijeru dugu preko 60 godina. Bio je veliki filmski glumac, a igrao je i u pozorištu, pa se oprobao i kao reditelj. Igrao je sa najvećim glumcima sveta, a zanimljivo je da su neki od njih govorili da su od njega mnogo naučili. Bio je prvi Srbin predsednik Američke filmske akademije u Holivudu i osnivač ugledne umetničke biblioteke u Beverli Hilsu, najveće u Americi. Bio je natprosečan glumac, a oni koji su ga dobro poznavali kažu da bi bio uspešan i u mnogim drugim zanimanjima. Voleo je i sport. Bio je izuzetan košarkaš. Posebno je voleo Pita Maravića, jednog od najvećih američkih košarkaša i sigurno najvećeg košarkaša srpskog porekla svih vremena.
Karl Malden je rođen 1912. godine kao Mladen Sekulović u čuvenom rudarskom gradiću Gera, u državi Indijana, gde su se između dva velika rata sakupljali došljaci iz Hercegovine da rade u obližnjoj čeličani. Njegov otac Petar Sekulović je iz Bileće došao 1906. u Ameriku da nađe rođake, i u njoj ostao. Pošto je bio predvodnik srpske kolonije, svoja tri sina, pa i Mladena, uveo u prvi crkveni hor "Karađorđe", u gimnastičarski klub "Sokol" i srpski teatar. Majka Marija bila je češkog porekla.
Karla Maldena ili Mladena Sekulovića, kako je voleo da ga zovu ili samo Mladen, a Amerikanci su govorili Malden, znali smo samo kao velikog glumca, ali smo malo znali o njemu kao čoveku koji nikada nije zaboravio svoje poreklo i narod kome pripada. Na novo ime teško je pristao, jer su to zahtevali njegovi menadžeri i producenti, jer je Sekulović bilo krajnje teško izgovoriti. Ipak u filmovima u kojima je igrao, ime Sekulović je često izgovarao on, jer je od scenarista tražio da neki od junaka nose to prezime.
Poznato je da je bio privržen srpskoj pravoslavnoj crkvi. U crkvi je kršten i dobio je ime Đorđe. Pevao je u crkvenom horu, a crkvu je, kada je postao imućan, veoma pomagao. Mladen je svoju ljubav prema svom narodu sam iskazao rečima: "Srećan sam što sam rođen u srpskoj kući, što sam kršten u srpskoj crkvi, što je redovno posećujem, što pevam u srpskom horu i što mogu da kažem da sam Srbin"
"Ja sam se tako nekoliko puta godišnje pojavljivao na toj bini u crkvi, gde sam, žgoljav kakav sam bio, glumio zlog Turčina s velikim crnim brcima. Podigao bih mač i vikao "Napred!", a za mnom bi u juriš krenulo još troje mršave dece. Tako je počela moja glumačka karijera", sećao se Mladen Sekulović svoje mladosti.
Krajem tridesetih, bio je đak "Gudmanove glumačke škole", kada je upoznao Marlona Branda, a potom i Kirka Daglasa. Prvi put je sa Brandom glumio u "Kafani pored puta", a potom i u legendarnom filmu "Tramvaj zvani želja". Afirmisao se TV serijom "Ulice San Franciska", u ulozi detektiva, ali je popularnost stekao kada je postao "Skag", borbedni američki radnik u trosatnom TV filmu.
Malden, uvek kada je bio u prilici da se javno obrati, gotovo uvek je koristio priliku da istakne svoje srpsko poreklo. Bio je veliki srpski patriota, ali nije bio nacionalista u nekom ružnom smislu, a još manje šovinista. Voleo je sve narode sveta. Na jedan poziv predstavnika bivše Jugoslavije, koji mu je preneo blizak prijatelj Dan Tana (Danilo Tanasijević), da pozdravi veliki međunarodni skup u Njujorku, Karl Malden je to sa zadovoljstvom učinio. U svom obraćanju najpre je istakao svoje srpsko poreklo i zadovoljstvo što pripada tom narodu. Neki visoki funkcioneri su mu to veoma zamerili i obeležili ga kao nacionalistu, kome je stavljena zabrana dolaska u zemlju njegovog porekla. Ta zabrana mu je skinuta tek kada je trebao da dođe u Jugoslaviju, na snimanje filma "Suton", početkom 80-tih prošlog veka i taj problem je rešen uz posredovanje najviših predstavnika dve države. Film je sniman u Istri, a tom prilikom posetio je glavni srpski grad – Beograd, a potom i rodnu Bileću, odakle mu je otac Petar i gde večno počivaju njegovi najbliži. Sećanja na te dane rado je evocirao prilikom susreta sa našim ljudima.
"Koliko god da sam hteo da budem običan američki klinac, osećao sam se kao autsajder, razapet između mog srpskog doma i ostatka sveta. Lojalnost srpskom poreklu bila je najveća vrednost u domu moga oca. Bio je poštovan vođa srpske zajednice i opsednut time da bude dobar Srbin, da pomaže ljudima u okolini da budu dobri Srbi", napisao je Malden svojevremeno o srpskom poreklu i korenima.
Sve ove informacije i još mnogo njih mogu se pročitati u knjizi "Kako sam uspeo", autobiografiji Mladena Sekulovića, koju je napisao uz pomoć svoje mlađe ćerke Karle Malden, književnice i filmske scenaristkinje. Karla je svoja autorska prava prenela na Aleksandra Vlajkovića, novinara, koji je sa grupom saradnika priredio knjigu u izdanju Službenog glasnika.
Kurir.rs/RTS/Novosti/Blic/Foto: Profimedia