Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji - dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima.
Ovo je jedan od zaključaka iz upravo objavljene publikacije "Zaboravljena deca Srbije", koja je rezultat terenskog rada i istraživanja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI), a koje je u velikoj meri uznemirilo javnost.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za Kurir da nije iznenađen ovim istraživanjem, jer je i on lično, prilikom najavljenih i nenajavljenih poseta domovima za decu sa smetnjom u razvoju, imao priliku svašta da vidi.
Ipak, on napominje da je ovo vrlo kompleksna tema, te da zaključci moraju biti pravljeni na osnovu ozbiljnih analiza.
- U ovim domovima, generalno gledano, trebalo bi da se poveća broj zaposlenih, jer ako je jedna žena zadužena za 20, 30 štićenika jasno je da tokom svog radnog vremena ne može sve da postigne. Drugo, u ovim objektima bi trebalo da se zposle ljudi koji imaju motivaciju i posebnu empatiju, jer te situacije nije tako lako gledati - navodi Pašalić i dodaje da preopterećenost poslom može izazvati i neprimerene reakcije, u smislu fizičkih ili verbalnih ispada nad štićenicima.
- Naravno, to se nikada nije desilo predamnom, ali sam imao posredna saznanja o takvim reakcijama. Takođe, čuo sam i o potencijalnim seksualnim zloupotrebama štićenika, ali nismo imali prijave na tu temu. Kada ustanova zaštitnika građana ide u najavljenu posetu gledamo da li je sprovedeno ono što je normirano. U nenajavljenim posetama sam imao priliku da vidim da neko nije pravovremeno presvučen, da leži u fekalijama, ali je za konačni zaključak o ustanovama potrebno uraditi detaljniju analizu - navodi Pašalić.
(Kurir.rs/R.K./ FOTO: Ilustracija)