Opraštamo se od čoveka neverovatne snage, kafanskog boema, uvek nasmejanog, spremnog za šalu i svakom pomoći, dati, učiniti, saslušati i počastiti od srca, bez foliranja. Nemamo reči utehe.
Uteha nam je to što je živeo punim plućima, uživao u životu na svoj način, po svom izboru i sa stilom. Mi ostajeno i čuvaćemo ga od zaborava. Bratanac moj, neka te Bog čuva u carstvu nebeskom i neka ti je večno hvala.
Ovo je rekla rođaka nad rakom Nikole Stankovića, tragično nastradalog u saobraćajnoj nesreći prošle sedmice u Nemačkoj sa još tri prijatelja iz aleksinačkog kraja.
Nikola je sahranjen na aleksinačkom novom groblju u sredu po podne dostojanstveno uz prisustvo nekoliko stotina prijatelja i rođaka. Bilo je tu ljudi ne samo iz Aleksinca već i sa vozilima registracije brojnih gradova Srbije, ali i iz Švajcarske, Nemačke...
Mimohod kraj odra u kapeli trajao je satima, a duga povorka do večne kuće šarenila se od ikebana, suza i raznih venaca svežeg cveća. Roditelji, porodica i rođaci, satrveni bolom i oborena pogleda, jecali su u sebi, ali nije bilo uobičajne vriske i leleka.
Majka Olivera, opraštajući se od sina kraj groba, najpre je zagrlila, a potom i milovala i ljubila kovčeg svog čeda, oblila ga suzama, ali samo tiho jecajući. Otac Dejan dočekivao je pridošlice i primao saućešće sa dubokim bolom, skivajući po koju suzu koja se nekontrolisano otela iz crvenih isplakanih očiju.
Brojni drugovi nastradalog obukli su majice sa Nikolinim likom i natpisom ŽIVIŠ objašnjavajući da će živeti u njihovom sećanju zauvek.
U aleksinačkom pomoravlju gotovo istovremeno su sahranjeni i mladići koji su u Nemačkoj nastradali kao saputnici u Nikolinom "BMW" Srđan Asanović iz Moravca i Miloš Utković Utke i Milan Lepojević iz Lužana.
Lelek se razlio pomoravljem.
(Kurir.rs/D.D.I.)