Neurološki poremećaj, čija je podloga narušena ravnoteža dopamina, pravi darmar u krevetu. Hteli biste da budete mirni i da spavate, ali ne možete.
Mogu da pomognu hodanje i istezanje, hladne kupke, vežbe opuštanja, umerene vežbe tokom dana, masaža donjih ekstremiteta piše dr med. Katarina Milisavljević, lekarka u Univerzitetskom bolničkom medicinskom centru "Bežanijska kosa", ekspertkinja za sportsku medicinu, konsultantkinja u Lekarinfo.com.
Stezanje oko listova, trnjenje i bol, a sve to počinje u miru, postepeno se pojačava, i samo pokret i trešenje noge otklanjaju te osećaje. Može da pomogne i hladnoća. Kad prestanete s pokretima i umirite se, simptomi se vrate.
Ovako pacijenti opisuju sindrom nemirnih nogu (RLS), poznat i kao Vilis-Ekbom oboljenje (eng. akr. WED), stanje kod koga osobe često imaju nelagodne osećaje u donjim ekstremitetima, a zbog čega imaju nekontrolisani nagon da ih pomeraju. Sve počinje postepeno, ne primećuju se simptomi, tako da mnogi ne mogu tačno da kažu kad je nastalo ovo stanje. Pacijenti postaju svesni situacije tek kada simptomi počnu redovnije da se javljaju, ali ni tada mnogi od njih ne idu kod lekara, što je velika greška.
KAD NOĆ NE DA MIRA Napad se najčešće javlja u noćnim satima. Kad legnete i primirite se, počinju stezanje i bol. Nije jako, ali je neprijatno, pa već posle nekoliko minuta morate da drmate noge i okrećete se u krevetu. Tokom noći može da se dogodi i da imate između pet i 10 ovakvih napada. A ako se ponovi da više dana zaredom kasno legnete, ova situacija će se ponavljati svake noći. U proseku, situacija će vas mučiti jedan sat, tek onda ćete zaspati jer bol i pomeranje dodatno razbuđuju, čine osobu nervoznom i otežavaju uspavljivanje.
Napad sam po sebi zaista nije prijatan, posebno u trenutku kad se spremate da utonete u san. Ali kad konačno uspete da zaspite, uglavnom zaboravljate na taj nemir premda ste neispavani, umorni, neraspoloženi, nervozni... Sindrom nemirnih nogu prvi put se spominje u 17. veku, kad je engleski anatom i neuropsihijatar Tomas Vilis prvi put opisao simptome. Sredinom 19. veka o sindromu je pisao i nemački lekar Teodor Vitmak, a tačnu definiciju bolesti dao je 1945. švedski lekar Karl-Aksel Ekbom, po kome se bolest i danas naziva i Vitmak-Ekbomov sindrom.
Kasnije je uočeno da se radi o neurološkom poremećaju, čija je podloga narušena ravnoteža moždane supstance dopamina. Kako je koncentracija dopamina prirodno niža uveče, time se može objasniti pojava simptoma u to doba dana. I nedostatak gvožđa, odnosno anemija, može biti uzrok, jer je gvožđe potrebno za formiranje dopamina u mozgu. Interesantno je da se broj obolelih u opštoj populaciji kreće od dva do 15 odsto, kao i da žene ispoljavaju simptome dva puta češće od muškaraca. Nedavne studije pokazale su da je sindrom češći kod starijih osoba. Takođe, dokazano je da slabija venska cirkulacija nogu može da dovede do pojave ovog sindroma.
NAPADA SVE Postoje istraživanja koja pokazuju da genetika ima ključnu ulogu u nastanku ovog sindroma - osobe s primarnim oblikom sindroma nemirnih nogu vrlo često imaju pozitivnu porodičnu anamnezu. Može da se pojavi u bilo kom uzrastu, ali obično se pogoršava starenjem. Neke osobe imaju simptome koji se javljaju povremeno, druge svakodnevno. Postoje ljudi koji veoma često pate od simptoma sindroma nemirnih nogu, ali ipak većina simptome doživi povremeno. Ti povremeni simptomi najčešće se pripisuju umoru, nervozi, neredovnom i nekvalitetnom spavanju.
Sindrom se može javiti i u trudnoći, posebno u poslednjem trimestru. Simptomi obično nestaju oko mesec dana nakon porođaja. Sindrom se opisuje nagonom za pokretanjem ekstremiteta. Najčešće čujemo od pacijenata da je to nesvesna, neizdrživa potreba da pomeraju noge i trljaju jedna o drugu. Javljaju se neprijatni osećaji koje pacijenti uglavnom opisuju kao bol, trnjenje, peckanje, probadanje, svrab, stezanje. Većini obolelih treba više od pola sata da zaspe, a kod nekih period uspavljivanja traje i do dva sata. Zbog nedostatka sna ljudi pate od pospanosti, nervoze i smanjenog kvaliteta života uopšte.
BROJNI UZROCI Ovaj sindrom može da se javi bez poznatog uzroka, kao primarni poremećaj, ali može da bude i sekundaran, u sklopu neke druge bolesti ili poremećaja. Primarni sindrom nemirnih nogu karakterišu raniji nastup simptoma i sporija progresija. Najčešće se javlja pre 40. godine života. Sekundarni oblik obično se javlja nakon 40. godine, najčešće u sklopu nedostatka gvožđa.
Sindrom je zabeležen i kod manjka folne kiseline i magnezijuma, može da se javi i u sklopu trudnoće, šećerne bolesti, poremećaja rada bubrega, bolesti štitaste žlezde, oštećenja perifernih živaca (neuropatija), Parkinsonove bolesti, alkoholizma, reumatoidnog artritisa ili nekih drugih autoimunih bolesti. U tim slučajevima se radi o sekundarnom sindromu nemirnih nogu.
Primena nekih lekova (neuroleptici, antiemetici, antihistaminici), multipla skleroza, mijelopatija i psihijatrijske bolesti (psihoze, depresija, anksioznost, napadi panike) takođe mogu da imaju u nizu svojih simptoma i simptome nemirnih nogu. Dijagnoza se najviše zasniva na opisanim simptomima kod pacijenta. Pojava sindroma u užoj porodici samo može da pomogne pri postavljanju dijagnoze.
RAZNOVRSNA TERAPIJA Lečenje sindroma usmereno je na ublažavanje simptoma. Ljudima s blagim do umerenim simptomima promena stila života, poput redovnog vežbanja, kvalitetnog sna, smanjenja upotrebe kofeina, alkohola i duvana, može da budu od velike pomoći.
Pre uvođenja terapije potrebno je uzeti u obzir starost bolesnika, zatim težinu i frekvencu simptoma. Terapija se počinje najmanjom potrebnom dozom, obično pre spavanja, a doza se potom prilagođava kliničkoj slici. Agonisti dopamina, ili dopamin (levodopa) smatraju se terapijom prvog izbora. Uzimaju se u jednoj dozi pre spavanja, a doza se postepeno prilagođava. U težim oblicima bolesti daju se neki antiepileptici, u najtežim slučajevima i opioidi. Nemedikamentozno lečenje jednako je bitno. Preporučuju se hodanje i istezanje, hladne kupke, vežbe opuštanja, umerene vežbe tokom dana, masaža donjih ekstremiteta. Ne treba da držite noge savijene dugo u jednom položaju.
Simptomatsko lečenje bazira se na primeni magnezijuma, vitamina B12, folata i gvožđa ako se pri analizi krvne slike ustanovi anemija. Potrebno je proveriti da li postoji manjak Fe u organizmu. Ako se ustanovi anemičnost, treba se fokusirati na popravljanje krvne slike hranom bogatom gvožđem ili sumplementima. To poboljšava motorne i senzitivne simptome i san, smanjuje pospanost, umor, depresivnost i podiže kvalitet života. U lečenju sekundarnog sindroma nemirnih nogu prvenstveno treba lečiti uzrok.
KORISNI SAVETI Kreme na bazi mentola ili eukaliptusa, koje se koriste za bolju cirkulaciju ili protiv reume, pomažu u smanjivanju simptoma nelagode. Dobra je i topla kupka s morskom soli, jabukovim sirćetom i sodom bikarbonom - vrlo je delotvorna pred spavanje.
Najvažnije od svega je da se dovoljno krećete. Šetajte svaki dan, što više, minimum 30 minuta. Aktiviranje nogu, kasnije relaksacija tuširanjem, toplo-hladnom kupkom, trljanjem, masažom pomažu. Neizostavni deo lečenja je pravilno i kvalitetno spavanje, što uključuje izbegavanje spavanja tokom dana, odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme, dovoljno sna. Nekima pomaže i meditacija.
(Kurir.rs/Zdravlje)
Bonus video: