Terapeutska i profilaktička svojstva joge su odavno poznata i medicinski potvrđena piše Dragan Lončar, učitelj joge, koji je prvi u Srbiji počeo da uvodi standarde evropskih i svetskih asocijacija u podučavanju joge i obuci instruktora u školi Vidya Yoga.
Predavač je na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu.
Da bismo došli do odgovora kako najbolje da iskoristimo sezonu godišnjih odmora, potrebno je videti šta podrazumevamo pod odmorom, jer se dešava da se s njega vratimo umorni i napeti umesto smireni i ispunjeni. Za nekog je odmor da što više upije lepote mesta gde provodi svoje letovanje i da što je moguće više njegovih čula u tome učestvuje, a ne primećuje da ga to može izložiti dodatnom stresu, jer, ipak, odmor je vremenski ograničen, a naši apetiti često nerealni i preveliki. To je kad gubimo kontakt sa svojim unutrašnjim bićem i frenetično se okrećemo spoljašnjim dražima, bezuspešno nastojeći da tako popunimo prazninu u duši.
Kad malo dublje o svemu razmislimo, dolazimo do saznanja da nije tako lako doći do pravog odmora. Kako ne bismo ličili na psa koji se svake letnje sezone vrti ukrug u nastojanju da dohvati svoj rep, svako bi, bez sufliranja sa strane, trebalo da sebi postavi to pitanje: "Šta je za mene pravi odmor?" Pre ili kasnije, dolazimo do odgovora da su to spokoj i ispunjenost, nešto ka čemu svi težimo, i tu dolazi joga kao metod da to i postignemo.
USPOSTAVLJANJE HARMONIJE
Iako je joga kao disciplina u svom izvornom obliku bila namenjena duhovnom razvoju i oslobođenju, njena terapeutska i profilaktička svojstva su odavno poznata i medicinski potvrđena. Sistem vežbanja joge se sastoji od joga položaja - asana, tehnika disanja - pranajame i tehnike duboke jogičke relaksacije - joga nidre. Njima otklanjamo disharmonije na fizičkom, energetskom i mentalnom nivou, koje su posledica generisanog stresa i tenzija. Uzmimo na primer neprocenjivu vrednost pravilnog joga disanja, koje je mnogo dublje od uobičajenog i unosi više kiseonika u organizam. Ima smirujući i okrepljujući efekat na čitav sistem. Pored opuštanja tela i smirivanja uma, joga disanje: - ubrzava metabolizam - aktivira mišiće, čime se i držanje tela poboljšava - održava elastičnost plućnog tkiva, pa tako bolje hranite kiseonikom sve ćelije tela - jača imuni sistem - smanjuje napetost i uznemirenost - povećava kontrolu bola - doprinosi optimalnoj razmeni gasova u alveolama - vrši dekongestiju organa trbušne duplje i ubrzava venoznu cirkulaciju u čitavom organizmu - reguliše acido-baznu ravnotežu u organizmu.
EFEKTI TALASOTERAPIJE
Zamislite sada da na mestima koja obiluju negativno naelektrisanim jonima, a to su more, planine, jezera, vežbate pravilno jogičko disanje, pomoću kojeg se povećava perfuzija pluća i dolazi do svih prethodno nabrojanih efekata. Negativni joni podstiču sposobnost organizma da apsorbuje kiseonik, takođe uravnotežavaju nivo serotonina, koji je zadužen za naše raspoloženje. Zato je vežbanje joge više nego preporučljivo u prirodi. Boravak i vežbanje pored mora sinergično deluju s tehnikama jogičke relaksacije, disanja i vežbanja. Poznata su nutritivna i smirujuća za naše nerve svojstva magnezijuma, koga ima u morskoj vodi. Zato nas kupanje i plivanje u moru toliko relaksira. Boraveći u moru i koristeći se poznavanjem joga relaksacije, možemo maksimalno da iskoristimo efekte talasoterapije, čija su terapeutska svojstva još starim Helenima bila poznata, a danas se dobro naplaćuje po spa-centrima. Aerosol koji se stvara razbijanjem talasa o stene sadrži jod, neophodan za pravilno funkcionisanje tiroide, koji disanjem dospeva u naš organizam. Jod je, uostalom, i poznati antiseptik.
Međutim, danas ljudi uglavnom dišu površno. Ako obratite pažnju, videćete da je dah kod većine ljudi isprekidan i neujednačen. Takav neprirodni ritam disanja nastao je kao posledica tenzije formirane u grudnom košu. Taj grč je očigledan u držanju tela, ukočenosti vrata i ramena, odslikava ga i facijalna ekspresija itd. Površno grudno disanje je kod većine postalo navika i odražava fizičke i mentalne probleme i tenzije koje polako, ali sigurno prelaze u hroničnu prenaglašenu stimulaciju simpatičkog nervnog sistema. To dovodi do ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska, digestivnih i ekskretornih smetnji, hladnoće u šakama i stopalima.
Čovek koji je pod tenzijom, nažalost, malo od prethodno opisanih blagotvornih efekata prirode može da iskoristi. On jednostavno nije u stanju da se umiri, ali mu joga u tome može pomoći. Blagotvornost po telo i um koju ona daje, u sadejstvu s prirodom gde provodimo svoj godišnji odmor, dovodi nas do realnog, pravog odmora koji se pamti i koji telo pamti. Jedno je kad vežbate, dišete i opuštate se u gradu, a sasvim drugi doživljaj kad to činite pored mora ili usred stoletne mirisne borove šume!
TERAPIJA Delujte preventivno
Joga tehnike ne mogu da zamene alopatsko lečenje, ali treba da budu njegov sastavni, vitalni deo
Joga tehnike ne mogu da zamene alopatsko lečenje, ali treba da budu njegov sastavni, vitalni deo. Pristup lečenju je holistički i obuhvata osvešćivanje životnih stavova i načina razmišljanja, upoznavanje sa efektima koje određeni mentalni i emotivni koncepti proizvode u životu, kao i psihološku podršku koju pacijent dobija u grupnom radu. Meditacijom razvija svesnost o telu i spontanom prirodnom disanju, a praktikuje se i meditacija u pokretu (1). Naglasak kod ovih tehnika je na senzacijama koje osećamo u telu, bez dodatnih vizuelizacija. Razvija se sposobnost nepristrasnog posmatranja.
U lečenju se primenjuju statične i dinamične fizičke vežbe - asane. Dinamične vežbe se izvode lagano, meko, meditativno i sva pažnja je usmerena na svesnost pokreta, disanja i telesnih senzacija. Jednostavne joga vežbe su važne jer mnogi pacijenti tek nakon fizičkih vežbi uspevaju da postignu dublji nivo relaksacije (2). Preventivni zdravstveni program zasnovan na jogi i meditaciji ima i svoju ekonomsku računicu.
(Kurir.rs/Zdravlje)
Bonus video: