MISTERIJA PODZEMNIH JEZERA NA MARSU: Naučnici pokušavaju da odgonetnu zašto su tamo gde ne bi trebalo da budu
Naučnici su 2018. godine objavili jedno otkriće koje je zauvek promenilo naše poimanje prašnjavog i crvenog Marsa - radarima su otkrili da se tik ispod njegove površine skriva blistava "mrlja", što je ukazivalo na postojanje podzemnog rezervoara sa tekućom vodom.
Nakon što su sproveli naknadne analize, stručnjaci su pronašli još takvih sjajnih mrlja i ustanovili da se ispod suve površine crvene planete skriva čitava mreža podzemnih jezera.
Veliko otkriće, zar ne? Iako se na Marsu može naći zaleđena voda, naučnici do sada na njemu nisu pronašli ni kap tekuće, tako da je mogućnost postojanja podzemnih rezervoara veliki preokret u shvatanju geologije crvene planete.
Ipak, nije sve tako jednostavno
Postoji samo jedan problem. Prema novom istraživanju, koje je takođe pronašlo još desetine takvih sjajnih mrlja, neke od njih nalaze se u regijama koje su previše hladne za tekuću vodu.
"Za sada nismo sigurni da li ti signali prikazuju područja tekuće vode ili ne, ali zasigurno su te svetle mrlje rasprostranjenije nego što se prvobitno mislilo. Ili je tekuća voda česta pojava ispod južnog pola Marsa ili ovi signali ukazuju na nešto sasvim drugo", rekao je naučnik Džefri Plaut iz Nasinog instituta.
Prvu takvu mrlju uočila je na Marsovom južnom polu letelica Mars Ekspres pomoću svog radara. Nakon daljnje analize arhiviranih podataka otkrivene su još tri ovakve karakteristike koje nalikuju jezeru.
"Neke vrste materijala odražavaju signale radara bolje od drugih, među njih spada i tekuća voda", rekla je prošle godine za Sajens Alert (Science Alert) naučnica Graciela Kapareli sa Univerziteta u Australiji.
"Stoga, ako su signali koji dolaze ispod zemlje jači od onih koji se odbijaju sa površine, onda možemo pretpostaviti da se radi o tekućoj vodi", dodala je.
Sa Univerziteta Arizona proširili su pređašnju potragu za svetlim mrljama. Pronašli su na desetine visoko reflektirajućih područja. Ipak, neka od njih nalazila su se na kilometar ispod površine, gde je temperatura oko -63 stepena Celzijusovih.
Prethodna istraživanja pokazala su da voda puna kalcijuma i magnezijuma može dugo da ostane u tekućem stanju i na -123 stepena Celzijusovih. Takođe znamo da je Mars bogat takvim solima, kao i natrijumom. Studija iz 2019. je, pak, pokazala kako nema te količine soli koja je dovoljna za otapanje leda u podnožju slojeva naslaga na južnom polu Marsa.
Ni vulkanska aktivnost ne rešava problem
Stručnjaci su stoga zaključili da bi za otapanje trebalo da postoji neki oblik geološkog zagrevanja, možda u obliku geotermalne aktivnosti ili vulkanizma. Međutim, iako postoje dokazi vulkanskih aktivnosti na Marsu, one su detektovane izvan područja polova.
"Jedna mogućnost za dobijanje ovakve količine toplote je vulkanizam. No nismo videli jake dokaze nedavnih vulkanskih aktivnosti na južnom polu. A čini se malo verovatnim da bi vulkanska aktivnost na jednom području omogućila postojanje podzemne tekuće vode na celoj planeti", rekla je naučnica sa Univerziteta Arizona.
Pa šta su onda ove sjajne mrlje? Naučnici za sada nisu sigurni. Ako daljnja istraživanja pokažu da se definitivno radi o tekućoj vodi, onda će biti potrebno i shvatiti po kom principu se taj led otopio i pretvorio u podzemno jezero.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Geophysical Research Letters.
Kurir.rs/Index.hr