NADA ZA DECU IZ PAKLA DOMOVA! Vučić: Lično ću ići u kontrolu, naša deca su mi najvažnija!

Marina Lopičić, RDMI

Izveštaj "Zaboravljena deca Srbije", u kojem su nevladine organizacije iznele zastrašujuće podatke o uslovima u kojima deca i mladi sa smetnjama u razvoju borave u domovima širom Srbije, zgrozio je javnost.

Ovim povodom se, nakon pisanja Kurira, oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je najavio da će lično proveriti uslove u ovim ustanovama i videti da li je i šta potrebno preduzeti!

MDRI 2006. godine

foto: MDRI 2006. godine

Užasnut

- Užasnut sam slikama koje sam video iz perioda vlasti Ðilasa, Tepićke i Jeremića. Te slike su zaista jezive. Ako se nisu popravili uslovi i promenile stvari iz tog perioda, jer su pokazivali slike iz 2012, onda je to na sramotu nadležnom ministarstvu i svim ljudima koji to nisu uradili - istakao je on i dodao da ćemo uraditi sve da se to promeni ukoliko je tačno.

- Lično ću se angažovati po tom pitanju, za mene ne postoji važnije pitanje od budućnosti naše dece. Neće mi biti teško da posetim svaki od tih domova, da vidim situaciju, kakva je nega i briga i šta možemo još da učinimo - naglasio je Vučić i dodao da je država 10 puta uvećala iznose novca za decu koju treba da lečimo u inostranstvu, kao i da je 30 puta uvećala sredstva za retke lekove za lečenje.

Podsetimo, publikaciju „Zaboravljena deca Srbije“ objavila su udruženja Disabiliti rajts internešenel (Disability rights international - DRI) i Inicijativa za prava osoba s mentalnim invaliditetom (MDRI-S). Istraživači su tokom 2019. ušli u osam institucija, a samo jedna od njih se pokazala dobro. U ostalim ustanovama, kako su naveli, zaticali su decu i mlade koji, zanemareni od svih, po ceo dan leže u kavezima - metalnim krevetima s visokim rešetkama. Pojedine prostorije smrdele su na urin i fekalije, u nekim ustanovama devojčice su bile podvrgnute prinudnoj kontracepciji, a pojedini mališani sami su se povređivali, a da niko na to nije reagovao.

Sistemski problem

Istog dana kad je ovo istraživanje postalo dostupno javnosti, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, s ministarkom Darijom Kisić Tepavčević na čelu, organizovalo je sastanak s DRI i MDRI-S.

U MDRI-S navode da se na sastanku diskutovalo o konkretnim koracima koje je potrebno preduzeti da bi se položaj dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji unapredio, što, kako navode, podrazumeva uključivanje i Ministarstva zdravlja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Ministarstva prosvete.

Predstavnice MDRI-S istakle su da slučajevi zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovama nisu proizvod namernog lošeg postupanja zaposlenih, već situaciona i sistemska stvar.

- Dok god deca budu odrastala bez ljubavi, nege i individualne pažnje, koje je moguće obezbediti samo u okviru porodice, ona će biti izložena nečovečnom postupanju i zlostavljanju koje je proizvod institucionalne kulture i sistema skladištenja dece u institucijama - ističu u MDRI-S i dodaju da je „jedino rešenje za ovu situaciju zatvaranje ovih institucija uz nesmetan pristup obrazovanju za svu decu, pružanje zdravstvene zaštite bez diskriminacije i obezbeđivanje materijalne i svake druge podrške biološkoj porodici“:

Brankica Janković

Nedostatak zaposlenih je višedecenijski problem

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je u saopštenju, nakon izveštaja „Zaboravljena deca“, da priprema preporuke mera za unapređenje rada u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, s obzirom na to da su ova deca, kako kaže, u povećanom riziku od raznih oblika diskriminacije, koja je česta posledica dugogodišnjeg života u ustanovi. Činjenica je, navodi poverenica u saopštenju, da se u ustanove najčešće smeštaju deca sa smetnjama u razvoju zbog nedostatka podrške biološkim porodicama, koje nemaju materijalnih sredstava i stručnih znanja za brigu o deci:

- Konstantan nedostatak zaposlenih u ovim ustanovama je višedecenijski problem. Neka od mogućih rešenja su preraspodela postojećih resursa i njihovo preusmeravanje na pružanje adekvatne i stručne podrške biološkim porodicama. U slučajevima kad nema biološke, jačanje hraniteljskih porodica, naročito specijalizovanih za rad s decom sa smetnjama u razvoju, bolje je rešenje od institucionalnog smeštaja.

foto: Beta/Milan Obradović

Opravdan razlog

- Za decu gde postoji opravdan razlog za izdvajanje iz biološke porodice neophodno je obezbediti urgentni smeštaj u srodničku ili hraniteljsku porodicu uz odgovarajuću pripremu ovih porodica da adekvatno odgovore na potrebe za dodatnom podrškom deci sa smetnjama u razvoju.

Snežana Lazarević, MDRI-S

Mlađi od tri godine se ne smeju zatvarati u ustanove

Snežana Lazarević iz MDRI-S kaže za Kurir da ta organizacija već godinama zastupa stav da ustanova nije dobro mesto za život i da ne obezbeđuje razvoj, napredovanje i interakciju sa drugim ljudima, te da sve institucije treba da se zatvore. Za to je, kako kaže, potrebno vreme, ali ono što se može odmah uraditi je da se spreči institucionalizacija dece mlađe od tri godine.

- U našem zakonu o socijalnoj zaštiti već imamo zabranu smeštaja dece mlađe od tri godine u domove, ali postoji i stav koji kaže da je „izuzetno, a po odobrenju ministra“ moguće i to uraditi. Mi za početak tražimo da nema izuzetka, odnosno da deca mlađa od tri godine ne mogu da idu u dom, a da je država dužna da nađe način kako da ih zbrine u zajednici. To je veoma važno, jer razvoj dece koja se tako mala nađu u ustanovi bude trajno oštećen, s obzirom na to da su lišena svih mogućih iskustava redovnog i normalnog života - kaže ona i dodaje da je na samom rođenju deteta sa smetnjama u razvoju porodici potrebna velika podrška:

- Roditelji moraju imati stručnu podršku, ali i moraju znati kome mogu da se obrate, na šta sve imaju pravo, treba im neko s kim mogu da se posavetuju. Oni su vrlo često prepušteni sami sebi i neku vrstu pomoći imaju tek kad dete krene u vrtić i školu.

Zoran Pašalić

Mališane ne posećuju ni po dve godine

Zoran Pašalić, zaštitnik građana, rekao je za Kurir televiziju da je celo jedno odeljenje Zaštitnika građana u stalnim kontrolama domova, kako po prijavama građana, tako i samoinicijativno.

- Lično sam bio u više tih ustanova, najavljeno i nenajavljeno, i ono što sam se uverio je da je ključni faktor za ovo stanje nedostatak osoblja - rekao je on i dodao da mora odati priznanje zaposlenima, najčešće ženama, koje brinu o deci sa smetnjama u razvoju. To je jedan, kako je naveo, izuzetno težak posao, i fizički i psihički. Pašalić je napomenuo i da je posebno veliki problem taj što deca često nemaju kontakt s roditeljima i rodbinom:

- Postavlja se pitanje animiranja roditelja i rodbine da imaju stalni kontakt. Bio sam prisutan kad su dva dečaka rekla da je jedan imao posetu pre dve godine, a drugi se pohvalio da je to bilo pre šest meseci. Briga o toj deci nije samo u smeštajnim uslovima nego na celom društvu.

foto: Beta/Saša Đorđević

Goran Rojević, „Dečje srce“

Porodična sredina je najstimulativnija

Goran Rojević, direktor humanitarne organizacije „Dečje srce“, kaže za Kurir da uslovi u domovima za decu sa smetnjama u razvoju nisu toliko strašni kao što se u istraživanju navodi, ali bi mogli da budu bolji:

- Ukoliko bi bilo više zaposlenih, i kvalitet života korisnika bi bio poboljšan. Drugo, veliki domovi koji imaju veći broj korisnika pružaju i manje mogućnosti da se neka individualnost ispolji, tako da bi idealno bilo kad bi domovi imali manje korisnika. Trebalo bi razvijati i neke socijalne usluge u lokalnim zajednicama i motivisati porodice koje bi mogle da brinu o osobama sa smetnjama u razvoju.

Kurir

foto: Kurir

NE PROPUSTITE

DANAS DVA POKLONA U KURIRU! FUTROLA ZA PLATNE KARTICE I DOKUMENTA i dodatak TV EKRAN

Kurir danas svim čitaocima poklanja FUTROLU ZA PLATNE KARTICE I DOKUMENTA i dodatak TV EKRAN.

U futrolu možete da stavite čak 12 kartica bilo da su platne ili je u pitanju lična karta, zdravstvena knjižica, vozačka ili saobraćajna dozvola.

U dodatku TV Ekran pročitajte:

Slobodan Stefanović: Dok kuvam, ne glumim. Glumac kojeg su proslavili mjuzikli u pozorištu publiku trenutno zabavlja u komediji „Tri miškarca i tetka“, ali i u svom kulinarskom šouu „Gastro maestro“.

Žarko Laušević: Kako sam rasplakao ekipu na snimanju ratne drame „Haroji Hilijarda“.

Gorica Nešović: Ni posle četiri decenije nisam se zasitila od rada u studiju.

Plus najave TV serija i najtačniji program.

Kurir

foto: Kurir

Čitajte KURIR!

Kurir.rs/Ružica Kantar

TAGOVI