Razaranje u Avganistanu izazvano povlačenjem američkih snaga i predajom bezbednosti zemlje u ruke avganistanske vojske nastavilo se i danas kada je objavljena vest da je u prethodne dve nedelje čak 1.500 pripadnika avganistanske vojske pobeglo u Tadžikistan u spasi svoje glave.
Neki od njih bili su vojnici koji su čuvali područje grada Ishashim u provinciji Badakhshan, koja se graniči sa Tadžikistanom. Kada su talibani u ponedeljak preuzeli potpunu kontrolu nad pet ključnih položaja tamo, vojnici, čiji je moral narušila činjenica da nakon skoro 20 godina američke snage više ne štite njihova leđa, pobegli su preko granice u Tadžikistan.
Talibanska ofanziva i povratak delova Avganistana započeli su nakon što je američki predsednik Džo bajden objavio da završava „beskrajni američki rat“ u Avganistanu, započet nakon napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.
Prošlog petka poslednje američke trupe napustile su najveću američku bazu u zemlji, vazduhoplovnu bazu Bagram, ostavljajući SAD bez mogućnosti brzih vazdušnih udara da kontrolišu talibane i tako pomažu avganistanskim vojnicima u nevolji.
Komandant avganistanske vojske koji je preuzeo Bagrama čak je otkrio da je za odlazak Amerikanaca saznao tek nakon što su već napustili bazu. General Mir Asadula Kohistani pustio je u ponedeljak novinare u američkoj bazi čiji su stanovnici na raspolaganju imali bazene, saune, bioskope i Burger King, a danas, kako slikovito navodi autor izveštaja u Francuskoj24, postoje samo „smrdljivi paketi“ u toj praznoj i praznoj bazi sa obrocima kojima je istekao rok trajanja “.
Kohistani kaže da je optimista, ali je jasno da će tvrđavu, u kojoj je nekada bilo desetine hiljada ljudi, biti teško napuniti i odbraniti sa 3.000 avganistanskih vojnika na raspolaganju. Prizori iz ožalošćene baze sigurno neće pomoći moralu avganistanskih vojnika koji su ostali da brane bazu i zemlju, kao ni vesti o paničnom bekstvu 1500 kolega u Tadžikistan.
Fokus avganistanske vojske biće na odbrani gradova, puteva koji ih povezuju i sličnim ključnim mestima, a Bagram će sigurno biti na udaru talibana. Naime, vojna baza 60 kilometara severno od Kabula već je zapela za oko talibanima, kao i jedino mesto u bazi koje još uvek vrvi od života - veliki zatvor sa 5.000 talibanskih zatvorenika. Za talibane bi to bila prekretnica i dodatan vetar u leđa jer se u velikom stilu vraćaju na političku scenu i razgovaraju o potrebi političkog dijaloga.
General Kohistani je optimista i tvrdi da ima dovoljno ljudi koji drže bazu u rukama avganistanske vlade, ali vesti o napretku talibana u ruralnim oblastima odjekuju poput alarma u osetljivo i krhko vreme u kojem se zemlja nađe.
Talibani su u međuvremenu rekli da će, iako su u prednosti na terenu, nastaviti pregovore u Dohi i predvideli da su obe strane mogle da napišu predloge za mirovni sporazum i podelu vlasti u zemlji u roku od mesec dana. Upitan o komentaru predstavnika talibana, američki Stejt department rekao je da je nagodba jedini način za rešavanje četrdesetogodišnjeg rata u Avganistanu. "Pozivamo obe strane da se uključe u ozbiljne pregovore kako bi donele smernice za političku budućnost Avganistana koje će dovesti do pravednog i trajnog rešenja", rekao je Vašington.
Početkom ove nedelje zapadni izvori bezbednosti procenili su da su talibani zauzeli više od stotinu okruga u zemlji, ali su sami talibani preuzeli kontrolu nad 200 okruga u 34 provincije. Avganistan je administrativno podeljen na 34 provincije, a oni na između 325 i 400 okruga.
Scenario haosa nakon američkog povlačenja upozoren je na sve strane nakon Bajdenove odluke da povuče vojsku. Međutim, tu odluku je u februaru 2020. godine zvanično donela administracija Donalda Trampa koja je obećala talibanima da će povući sve trupe do 1. maja, a zauzvrat je dobila obećanje da talibani neće napadati američke trupe ili američke ciljeve niti će dozvoliti antiameričke teroristi da iskoriste zemlju kao utočište.
Bajdenova administracija je na kraju odlučila da ispoštuje dogovor, a talibani su održali obećanje da neće napadati Amerikance, ali su napali avganistansku vojsku svom snagom. Prema američkim izvorima medija, Bajden je teško prekršio odluku do samog kraja, imajući u vidu da bi mogao izbiti novi građanski rat, da bi Avganistanci mogli ponovo postati žrtvom ekstremističkog režima i da bi najduži američki rat mogao da dokaže potpuni neuspeh. Amerikanci su ovih dana pratili vojnike iz drugih NATO zemalja.
U mesecima koji su prethodili povlačenju, američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je sa kolegama iz Tadžikistana i Uzbekistana o „hitnim opcijama“, a mehanizmi za saradnju sa regionom već postoje, jer Amerika nema nameru da napusti region i Kine.
Kurir.rs/Jutarnji.hr