U Spomen-parku u Leskovcu 1. jula u organizaciji Grada za sve maturante osnovnih škola održana je velika žurka, zbog čega je pismom upućenom gradonačelniku Leskovca reagovao Muzej žrtva genocida. Kako kažu, nedopustivo je da na mestu gde su streljani vojnici tokom Drugog svetskog rata bude organizovan javni skup zabavnog karaktera. Iz Kabineta gradonačelnika tvrde da prostor Spomen-parka nije bio mesto streljanja ljudi, te da je park oduvek bio mesto na kome su se Leskovčani okupljali i zabavaljali.
Pismo koje je potpisao v. d. direktor Muzeja žrtva genocida Dejan Ristić, diplomirani istoričar, izazvalo je veliku buru i među samim Leskovčanima, imajući u vidu da Spomen-park predstavlja jednu od najznačajnijih i najreprezentativnijih memorijalnih celina posvećenih nevino stradalim žrtvama u Drugom svetskom ratu.
- Muzej žrtava genocida izražava zabrinutost zbog toga što je Spomen-park odabran da u okviru njega bude organizovan zabavni program, uz angažovanje "di-džeja“ i benda. Verujemo da sa nama delite čvrsto uverenje da u prirodi pripadnika srpskog naroda nikada nije bilo to da organizuju zabave na mestima stradanja i pokopa nevinih žrtava – stoji u pismu.
Dodatnu zabrinutost kod članova Muzeja žrtava genocida izazvalo je to što je žurka organizovana tokom godine kada građani Srbije obeležavaju 80 godina masovnih stradanja civila, poput onih u Draincu, Kraljevu i Kragujevcu.
Nadamo se da će Grad Leskovac u narednim godinma proslavu male mature organizovati u za to primerenom javnom prostoru, bez da se pri tome skrnavi uspomena na žrtve Drugog svetskog rata – navodi se u pismu.
Kabinet gradonačelnika: Spomen-park nije bio mesto streljanja i sahrana boraca
Uprkos istrorijskim činjenicama, te nezadovoljstvu mnogobrojnih građana Leskovca čiji su preci streljani tokom Drugog svetskog rata, iz Kabineta gradonačlnika Leskovca, koji su bili organizatori sporne žurke, kažu da Spomen-park nije bio mesto streljanja i sahrana boraca poginulih u NOB-u.
- Kenotafi sa imenima boraca čine deo većeg arhitektonskog kompleksa koji obuhvata kapiju, spomenik i put, tj. procesiju koja vodi do spomenika i kenotafa – kažu iz Kabineta.
Dodaju i da je nakon Prvog svetskog rata Svetoilijski park bio omiljeno mesto Leskovčana, gde su dolazili na Đurđevdanski uranak, gde su sokolci održavali svoje vežbe, a đaci osnovnih škola su održvali časove u prirodi.
- Spomen-park je izgrađen tek 70-ih godina prošlog veka, a ovo mesto je opet oživelo i postalo omiljeno Leskovčanima. Napuštanjem socijalizma, ovo mesto je opet palo u zaborav, a želja Grada je da park opet postane omiljeno mesto svih Leskovčana, da bude poveznica sa prošlim Leskovcem i ljudima koji su položili svoje živote koje danas čuvamo – saoptili su iz Kabineta.
Smatraju i da je Spomen-park u Leskovcu pravljen kao multifunkcionalni prostor i da mu je, kako navode u Kabinetu, oduvek bila namena da se ljudi okupljaju i druže, a da je mala matura jedan od načina da se taj prostor integriše u gradski život i da je organizovana u, kažu, pristojnim okvirima.
(Kurir.rs/Južne vesti, M.Mitić)