Pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 7. jula, proslavljaju Ivandan (Ivanjdan), praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja.
Noć uoči Ivanjdan, žene širom Srbije pletu venčiće od cveća i ostavljaju ga ispred kućnih vrata.
Sveti Jovan je poznat kao Jovan Preteča jer je došao pre Hrista, a kao Krstitelj zato što je pored drugih krstio i Hrista. Poznat je i kao Biljober ili Travar jer je živeo skromno hraneći se biljem, bubama, skakavcima i medom divljih pčela, a odevao u haljinu od kostreti.
Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se veruje da se sunce, kada se tog jutra rađa, igra na nebu. Zaštitnik je kumstva i pobratimstva, a kumovao je i Isusu Hristu krsteći ga u reci Jordan.
Treba se pokumiti
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu" stoga što se Jovan Kristitelj, koji je rođen na današnji dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.
Od svih ostalih proroka, sveti Jovan se razlikuje naročito po tome što je imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao.
Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. Na ikonama je predstavljen kako krštava Isusa u Jordanu ili kako stoji i desnom rukom pokazuje nebo, dok u levoj drži dugi štap s krstom na vrhu, preko koga stoji traka sa rečima "Pokajte se jer se bliži carstvo nebesko".
Ivanjdanski običaji
O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri.
Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje.
Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava.
Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu.
Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana. Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva, zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih bolesti.
Danas berite sledeće biljke:
Mnogi ruski travari još uvek skupljaju bilje baš u noć uoči Ivanjdana. Veruje se da ivanjske trave poseduju neverovatnu lekovitu pa čak i magičnu moć.
Uberite pelin i koprivu
Posebno popularna je biljka Ivan-da-Marija, odnosno šumska urodica koja utiče na plodnost. Od nje su pravili čajeve za nerotkinje i dodavali je u seno za krave. Danas se Ivan-da-Marija koristi u lečenju srčanih oboljenja, hipertenzije, nevralgije, epilepsije i bolesti želudačno-crevnog trakta.
Kopriva štiti od vradžbina i leči mnoge bolesti.
Obavezno su sakupljali i pelin. Naši su preci verovali da čuva kuću od nesreće, a ljude - od bolesti. Savremeni lekari potvrđuju: pelin ubija parazite, poboljšava probavu i cirkulaciju, suzbija temperaturu, olakšava grčeve i primenjuje se kao protivootrovno sredstvo.
U nizu ivanjskih trava se takođe izdvaja i kopriva. Ovu biljku su ranije Rusi koristili kao zaštitu od zlih vradžbina. U naše doba koprivu se primenjuju isključivo kao lek. Fitoterapeuti preporučuju ovu travu kod gastritisa, čira na želucu, pankreatitisa, infekcije bubrega, bronhitisa, radikulitisa i drugih bolesti.
Bude se zli duhovi
Verovalo se da se ove noći bude zli duhovi, zato u svakom domu ukućani nisu spavali već su sprovodili magične obrede. Deca su u međuvremenu smišljala razne nestašluke: puštali su stoku iz susedne štale, da ne bi komšija slučajno zaspao postavši plen đavola.Devojke su od ivanjskog cveća plele vence pa ih bacale u reku. Ako venac plovi daleko - znači, devojka će imati dug život i srećnu sudbinu. Ako se potopi - očekuje je beda i nevolja.
Kurir.rs/A.A./magazin.novosti
Bonus video: