Bivša zvaničnica Mosada Sima Šine rekla je u utorak da je u toku rasprava da bi se utvrdilo da li je bilo relevantno svetu otkriti zaplenu iranske tajne nuklearne arhive još 2018. godine.
„Da li je bilo potrebe da se to objavi? Možda smo mogli držati informacije i otkrivati ih pomalo, tokom nekoliko godina “, primetila je.
Šine je tvrdila da je Mosad samo tiho delio obaveštajne podatke sa kolegama poput inspektora Centralne obaveštajne agencije (CIA), MI6 i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), „Iranci ne bi znali koliko smo im uzeli“.
Istovremeno je priznala da je „politička klasa želela da otkrije [detalje iranskog nuklearnog programa] kako bi pomogla [SAD] da se izvuku iz [iranskog nuklearnog] dogovora 2015.“, takođe poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan Akcija (JCPOA).
Dana 8. maja 2018. godine, tadašnji američki predsednik Donald Tramp najavio je jednostrano povlačenje Vašingtona iz iranskog sporazuma i započeo ponovno nametanje sankcija Iranu, koji je uzvratio počevši da postepeno napušta sopstvene obaveze JCPOA tačno godinu dana kasnije.
Teheran je 2015. godine potpisao iranski ugovor sa grupom zemalja P5 + 1, uključujući Rusiju, SAD, Veliku Britaniju, Kinu i Francusku, plus Nemačku. Sporazumom je Iran tražio da smanji svoj nuklearni program i smanji rezerve uranijuma u zamenu za ublažavanje sankcija.
Administracija Bajdena više puta je signalizirala spremnost za ponovni ulazak u JCPOA, dodajući da bi Iran trebao biti prvi koji će se vratiti poštivanju sporazuma. Islamska Republika insistira da je lopta na američkom terenu i da bi Vašington prvo trebalo da ukine svoje antiiranske sankcije.
Što se tiče Šineovih primedbi, one dolaze nakon što je Momin Rezaei, savetnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija, rekao sredinom aprila da je Izrael uspeo da ukrade nuklearnu arhivu Islamske Republike, što je očigledno postalo prvi javni prijem iranskog zvaničnika vezano za operaciju Mosad 2018. godine.
„[...] Zemlja je bila široko izložena kršenju bezbednosti, a primer je da su se za manje od godinu dana dogodila tri bezbednosna incidenta: dve eksplozije i jedan atentat. [...] Pre ovoga, ukradeni su dokumenti iz celokupne naše nuklearne [arhive], a pre toga je došlo nekoliko sumnjivih bespilotnih letelica i obavili neki posao “, rekao je tada Rezai.
Mislio je na dve eksplozije na nuklearnom nalazištu Natanc ranije ove godine, kao i na atentat na iranskog nuklearnog fizičara Mohsena Fahrizadeha 2020. godine, za koji je Teheran tvrdio da je delo Izraela.
Do događaja je došlo nekoliko godina nakon što je tadašnji izraelski premijer Benjamin Netaniahu pohvalio Mosadovu operaciju zauzimanja ogromne iranske nuklearne arhive, u govoru održanom na pozadini polica prepunih veziva, desetina kompakt diskova i sefa.
„Pre nekoliko nedelja, u velikom obaveštajnom dostignuću, Izrael je dobio pola tone materijala unutar ovih trezora. I evo šta smo dobili. 55.000 stranica. Još 55.000 datoteka na 183 CD-a. Sve što ćete videti je tačna kopija originalnog iranskog materijala “, rekao je Netaniahu u aprilu 2018.
Govorio je kako je njegov ured rekao u izjavi da je „otkrivanje nuklearne arhive dalo Izraelu ogromne strateške prednosti, a primetio ga je [tadašnji američki predsednik Donald] Tramp kada je istupio iz nuklearnog sporazuma i proglasio sankcije Iranu“.
SAD i njihovi saveznici, uključujući Izrael, neprestano optužuju Iran da pokušava da razvije nuklearnu bombu, a Teheran insistira na tome da je njegov nuklearni program čisto miran.
Kurir.rs/Sputnjik Internešenal