Navijač Partizana Đorđe Prelić koji je osuđen na 10 godina zbog učešća u brutalnom ubistvu francuskog navijača Brisa Tatona, posle odsluženih šest godina robije pušten je uslovno na slobodu. Ovu odluku doneo je Apelacioni sud, iako je prvobitno njegov zahtev za puštanje na slobodu Viši sud u Beogradu odbio.
Kako se saznaje, Prelić se na slobodi našao početkom meseca nakon što je Apelacioni sud odbacio odluku koju je doneo Viši sud u Beogradu 3. juna, a kojom je smatrao da nisu ispunjeni uslovi kojim bi osoba koja je osuđena na 10 godina robije zbog učestvovanja u teškom ubistvu bila puštena na slobodu. Inače, kazna zatvora koja mu je izrečena trebalo je da bude odležana u potpunosti tek 2023. godine.
Đorđe Prelić podneo je zahtev za uslovni otpust u aprilu ove godine, zbog činjenice da je stekao pravo da to zatraži, jer mu je isteklo dve trećine izdržane zatvorske kazne od 10 godina. Dve nedelje kasnije o ovome se izjasnio i KPZ Sremska Mitrovica, gde su nadležni izneli svoja zapažanja o ponašanju Prelića tokom izdržavanja robije. Kako se saznaje, oni su u svom nalazu naveli da je po dolasku Prelića u zatvor 2014. godine on pokazao visok stepen rizika koji znači da postoji visoka verovatnoća da će ponoviti krivično delo po izlasku na slobodu. Četiri godine kasnije, u maju 2018. godine, kako se navodi u mišljenju KPZ Sremska Mitrovica, utvrđeno je da je stepen rizika visok i dalje, ali da je mogućnost da ponovi krivično delo srednja. Iste godine, već u avgustu, Preliću je statistički deo upitnika za procenu rizika korigovan iz visokog u srednji. To je, zaključak je nalaza iz zatvora, bilo dovoljno da u novembru te godine Prelić pređe iz zatvorenog u polootvoreno odeljenje, a potom i zatraži da počne da radi.
Zatvor je naveo da Prelić dobio posao u zatvoru u februaru 2019. godine. Narednih godinu i po dana, on je obavljao poslove, a 2019. godine je čak stekao pravo na godišnji odmor, pa je dobio mogućnost da 10 dana ode kući. Štaviše, Prelić je dobijao i slobodne vikende, a dva puta mu je čak odobreno i vanredno odsustvo iz zatvora zbog narušenog zdravlja.
Takođe, KPZ Sremska Mitrovica je naveo da su mišljenja da "osuđenom treba usloviti preostali deo kazne ukoliko krivični postupak koji se vodi protiv njega ne predstavlja smetnj". U tom trenutku protiv njega vođen je postupak iz 2009. godine zbog nasilja na sportskoj priredbi, kada je zajedno sa drugim vođama "Partizana" pretukao pripadnike Žandarmerije.
Nalaz i mišljenje KPZ Sremska Mitrovica pročitani su od strane sudija Višeg suda u Beogradu, koji su 3. juna ove godine zaključili da Prelić ne treba da bude uslovno pušten, jer mu kazna ističe tek 1. marta 2023. godine, zbog činjenice da je osuđen na teško ubistvo u saizvršilaštvu, da je i ranije osuđivan.
- U navedenom izveštaju KPZ Sremska Mitrovica se ne navodi da je postupak resocijalizacije kod osuđenog postignut, odnosno da je Program postupanja okončan, pri čemu treba imati u vidu težinu, vrstu i način izvršenja predmetnog krivičnog dela, kao i stepen društvene opasnosti krivičnog dela za koje kaznu izvršava (...) Naime, veće nailazi da se iz izveštaja KPZ Sremska Mitrovcia od 19. aprila 2021. i dopisa KPZ Sremska Mitrovica od 3.juna 2021. ne može izvesno zaključiti da je svrha kažnjavanja postignuta, niti da je proces resocijalizacije okončan, jer se samo navodi da osuđenom treba usloviti preostali deo kazne ukoliko krivični postupak koji se vodi protiv njega ne predstavlja smetnju - naveo je sud.
Na ovu odluku Višeg suda, Prelić se žalio, da bi Apelacioni sud u Beogradu 30. juna ove godine usvoji njegovu žalbu i odluku prvostepenog suda poništio. Kako su naveli u obrazloženju, zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti, s obzirom da pored ispunjenih objektivnih uslova neophodnih za primenu instituta uslovnog otpusta, u konkretnom slučaju ispunjen je i subjektivan uslov vezan za ponašanje osuđenog - njegovo dobro vladanje. Apelacioni sud je utvrdio i da se na osnovu izveštaja KPZ Sremska Mitrovica zaključuje da je u odnosu na Prelića ispunjena svrha kažnjavanja, te je doneo odluku da ga pusti na slobodu.
Inače, Apelacioni sud u Beogradu smanjio je 2018. godine za dve godine kaznu Preliću i pravosnažno ga osudio na 10 godina zatvora zbog učešća u brutalnom ubistvu francuskog navijaca Brisa Tatona u centru Beograda 2009. godine.
Kazna od 10 godina je minimalna zakonom zaprećena kazna za krivično delo teško ubistvo, za koje je Prelić proglašen krivim i osuđen.
Tom odlukom preinačena je prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu kojom je Prelić bio osuđen na 12 godina zatvora, a kako su tada rekli u Apelaciji, kazna je smanjena jer olakšavajućim okolnostima za Prelića nije bio dat pravilan značaj.
Inače, prvom prvostepenom presudom Prelić je 2011. godine, dok je bio u bekstvu, u odsustvu bio osuđen na 35 godina zatvora kao organizator nereda navijača u kojima je stradao Taton, ali je tu kaznu umanjio Apelacioni sud i pravosnažno ga osudio na 15 godina zatvora.
Nakon hapšenja u Španiji i izručenja Srbiji 2014. godine, Viši sud mu je odobrio ponavljanje suđenja i u junu 2017. godine ga osudio na 12 godina zatvora.
U junu ove godine povučena tužba
Inače, kako se saznaje, protiv Prelića se pred Višim sudom u Beogradu vodio postupak zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi 2009. godine. Posle nekoliko godina istrage i birokratskih zavrzlama, 17. juna ove godine, dok je trajala njegova borba za izlazak na slobodu, Više javno tužiilaštvo povuklo je optužbu protiv njega čime je doneta oslobađajuća presuda protiv Prelića. U presudi se navodno ne navodi se koji su razlozi povlačenja optužbe tužilaštva.
Prelić se u ovom postupku teretio da je sa grupom navijača, primetio da je policija zadržala jednog maloletnika, te su prišli Žandarmeriji i počeli da ih biju. Prelić se sumnjičio da je rukama i nogama udarao po zaštitnim štitnicima pripadnike voda žandarmerije.
(Kurir.rs/Blic)