OSTRVO PROKLETIH Na ovo mesto su dovođeni bolesni, prate ga jezive priče, a ovo je prava ISTINA O KOLONIJI GUBAVACA FOTO, VIDEO
Grčko ostrvce Spinalonga, koje još nazivaju ''ostrvo živih mrtvaca'' nalazi se kod mesta Elounda u prefekturi Lasiti na Kritu.
Iako je malo neplodno ostrvo od 85 hektara, ono ima dugu istoriju i zauzima posebno mesto u srcima Grka, dok lepotu čuva uprkos mračnoj prošlosti.
Istorija ostrva Spinalonga
Spinalonga je ostala pod mletačkom vlašću čak i nakon što su ostatak Krita zauzele Osmanlije. Na kraju, 1903. godine, Turci su napustili ostrvo i ono je ponovo postalo deo Grčke.
Uprkos bogatom nasleđu, Spinalonga je širom sveta poznata ostrvo gubavaca od 1903. do 1957. godine i kao jedna od poslednjih aktivnih kolonija gubavaca u Evropi, dostigavši broj od skoro 400 stanovnika tokom izbijanja bolesti.
Lepra ili guba hronična je infektivna bolest poznata od antičkog doba. Poznata je i kao Hansenova bolest (HD). Izaziva je bakterija Mycobacterium leprae ili Mycobacterium lepromatosis,koja se danas može uspešno tretirati antibioticima.
Simptomi lepre variraju u velikoj meri od pacijenta do pacijenta. Glavni simptom je odumiranje nerava, oštećenja respiratornog trakta, kože i očiju i promene na krvnim sudovima usled zgrušnjavanja krvi.
Oboleli gube osećaj za hladno, toplo i bol. Posledica ovoga da se oboleli često povređuju i inficiraju, a da ne osećaju potrebu za lekarskim tretmanom, što dovodi do teških infekcija, invaliditeta ili smrti.
Početkom 19. veka o ovoj bolesti se nije puno znalo, u početku se verovalo da je nasledno. Međutim, ubrzo se pokazalo da je zarazna i pacijenti su odmah poslati u izolaciju. U Grčkoj je izolacioni centar bio na ostrvu Spinalonga.
Postoje mnogo strašnih priča o ostrvu, posebno kada je tek počela da se formira kolonija gubavaca. Ostrvo nije imalo infrastrukturu i ljudi su tamo poslati da čekaju smrt u nehumanim uslovima.
Pored toga, veruje se da je zbog neznanja tadašnjih lekara mnogim ljudima pogrešno dijagnostikovana bolest i da su bili zatvoreni u Spinalongi dok su patili od blažih bolesti, poput psorijaze.
Ovo ostrvo je kao izolacija za ljude koji boluju od lepre korišćeno od 1903. do 1957. godine. I danas, kada se iskrcate sa broda kojim dođete na ostrvo, prolazite niskim i dugim tunelom, koji je poznat pod nazivom Danteova kapija.
Taj naziv je dat u čast pisca “Pakla” jer oboleli od lepre nisu znali šta će biti sa njima, a povratka nazad nije bilo.
Zaplašeni bolešću i pričama koje su kružile, lokalci su mesto zvali “Ostrvo prokletih”.
U martu 1936. godine, međutim, jedan mladić je promenio sudbinu svih stanovnika ostrva.
Epaminondas Remountakis, student treće godine pravnog fakulteta u Atini, bio je prinuđen da ode na ostrvo, nakon godina borbe sa bolešću, koju je pokušao da drži skrivenom.
Tamo je osnovao ''Bratstvo bolesnih Spinalonge'', u želji da poboljša uslove života pacijenta, i posvetio je svoj život ovom cilju, navodi se na blogu greeking.me.
Po prvi put kuće u Spinalongi su okrečene, osnovana je javna služba čišćenja, čak su izgrađeni i pozorište i bioskop, dok se na ulicama ostrva često mogla čuti klasična muzika koja je dopirala iz zvučnika koji je donirao pacijent.
Posle izvesnog vremena stigla je mašina za proizvodnju električne energije koja je noću osvetljavala ulice.
Polako, ali sigurno, stanovnici ostrva počeli su da formiraju zajednicu koja se nije fokusirala samo na preživljavanje. Ljudi su se zaljubivali i venčavali, rađajući decu koja su odrasla na ostrvu, a da nikada nisu zaražena.
Razvili su jake veze jedni s drugima i počeli da žive život što je uobičajenije moglo: vežbali su, išli u školu, otvorili kafić i berbernicu, imali su mogućnost da idu u crkvu kojom je upravljao hrabri Hrizantos Katsoulogianakis, sveštenik koji se prijavio da živi na ostrvu, a da nije oboleo od lepre.
Na sreću, broj pacijenata je počeo da pada od 1948. godine, odkad su napravljeni prvi lekovi za ovu bolest. Poslednji ''stanar'' napustio je ostrvo 1962. godine.
Godinama je pominjanje imena ovog ostrva bila tabu tema, jer su pacijendti zaraženi gubom smatrani monstrumima.
Najmanje jednom godišnje, zbog uspomena koje ih vežu za ostrvo, ovo mesto poseti i nekolicina izlečenih, od kojih su neki živi još i danas.
Spinalonga je i mesto događanja opisanih u popularnom istorijskom romanu "Ostrvo" (The Island) britanske spisateljice Viktorije Hislop, izdatom 2005. godine.
Danas je tvrđava Spinalonga drugo najposećenije arheološko nalazište na ostrvu Krit – posle palate Knosos. Šesto arheološko nalašte u Grčkoj.
Kurir.rs/Č.N.