JEZIVA SUDBINA BAKA ZORKE OTVORILA PANDORINU KUTIJU: Stižu nova svedočenja o ZLOSTAVLJANJU korisnika u domu za stare HOLIDEJ HAUS
Posle ispovesti Snežane Pantelić, koja je za Kurir optužila zaposlene u domu za stare "" u beogradskom naselju Petlovo brdo da su joj zlostavljali majku i da je ona zbog zanemarivanja umrla, redakciji se javlja sve više ljudi koji iznose optužbe na račun te ustanove tvrdeći da su njihovi najmiliji doživeli torturu.
Jedan od njih (ime poznato redakciji) ispričao je da je ujaka 5. juna smestio u objekat u Staroj Lipovici, koji je jedan od domova kompleksa "Holidej haus", i da mu je odmah bilo čudno što je ujaku, iako je bio negativan na PCR test, zabranjen kontakt sa spoljnim svetom, kako telefonom tako i uživo.
- Sledeće jutro po smeštaju su me pozvali iz doma i rekli da moraju da premeste ujaka u dom na Petlovom brdu samo u periodu trajanja izolacije od 14 dana i da će ga odmah posle toga vratiti u Lipovicu, jer sam insistirao da bude tamo na periferiji zbog čistog vazduha i prirode. Na premeštaj sam pristao najviše iz razloga jer su me sestre iz doma uveravale da ujak jede, što kući nije uspevao - navodi i dodaje:
- Kad je prošao famozni period izolacije i kad sam hteo da zakažem posetu, s obzirom na to da ga nisam video ni čuo 14 dana, jedna od sestara mi je vrlo neljubazno rekla da ne budem nestrpljiv, da sačekam još neki dan i da nema slobodnih termina za posetu. U nedelju sam se dogovorio o terminu posete za pet dana sa drugom sestrom i tada sam hteo da donesem ujaku telefon. U četvrtak, kad je trebalo da odem, pozvala me je ona neprijatna sestra i zamolila da odložimo termin posete za neki dan vikenda.
Tog istog dana, 24. juna, u 17.30 časova su me pozvali i obavestili da je ujak preminuo. Žena (ime poznato redakciji) napisala je Kuriru da je njena tetka bila korisnica doma "Holidej haus" samo tri nedelje i preminula.
- Bila je u odvojenoj sobi za izolaciju bez ikakvog kontakta s porodicom, na takozvanoj "adaptaciji". Vrlo brzo su počeli da nam govore da nije komunikativna, da odbija hranu i da je bolest brzo napredovala. Nismo znali koja bolest. Istina, bila je povremeno dementna. Posle dve nedelje nismo mogli da je vidimo zato što "momci" nisu tu da je prenesu u sobu na spratu. Osećaj gori nego da je u zatvoru.
Uspeli smo da zakažemo posetu posle tri nedelje. Soba sa tri spojena kreveta, tri bake, a između njih po 30 cm. Bila je kao u komi, kao drogirana, sa oborenom glavom, čudnim fiksiranim pogledom nadole, bez glasa i svesti ko sam. Pokušavala sam da je dozovem, da je nešto pitam, a sestra mi kaže: "Spava, znate, juče je primila infuziju." Sutradan je preminula. Dobila sam dve crne kese za smeće s njenom i tuđom garderobom, s lekovima prosutim u kesama, nesesere potpuno prazne, bez telefona i punjača.
Kurir.rs Aleksandra Kocić