Jehan Sadat (87), udovica bivšeg egipatskog predsednika Anvara Sadata, prvog arapskog lidera koji je sklopio mir sa Izraelom, preminula je u petak u Egiptu.
Poslednjih nedelja su lokalni mediji preneli da je Jehan bila u jednoj egipatskoj bolnici i da se borila sa rakom.
Ona se prošle godine nalazila na lečenju u Sjedinjenim Državama, ali ubrzo nakon što se vratila kući, njeno stanje se pogoršalo, saopštila je njena porodica lokalnim medijima.
Kancelarija egipatskog predsednika Abdela Fataha el-Sisija je u znak počasti preminuloj, opisala Jehan kao uzor egipatskim ženama, dodelivši joj prestižnu nacionalnu nagradu i nazivajući važnu saobraćajnicu u Kairu po njoj.
Ceo život posvetila je promociji društvene pravde i ženskih prava i borve u Egiptu i nastavila je to da radi i posle ubistva supruga Anvara Sadata 6. oktobra 1981. godine. "Bila je predvodnik promena i inspirisala je generacije", rekla je Noha Bakr, profesorka političkih studija na Američkom univerzitetu u Kairu.
Rođena u Kairu 1933. od oca Egipćanina i majke Britanke, Jehan je imala interesantno detinjstvo sa proslavama Božića i ramadanskim postom. Njena borba za jednakost polova korene vuče još iz školskih dana kada su je roditelji podsticali da ide na časove šivenja i kuvanja kako bi se pripremila za brak, a da batali matematiku i nauke koje su je interesovale.
"Uvek sam žalila zbog te odluke. Nikada ćerkama ne bih dozvolila da tako rano sebi zatvore budućnost", napisala je ona u svojoj autobiografiji.
Budućeg supruga Anvara, bivšeg vojnog oficira, upoznala je u kući jednog rođaka kada je imala 15 godina. Anvar je malo pre toga bio pušten iz zatvora zbog borbe protiv Britanaca.
Njena majka je naročito bila nerada da je pusti da se uda za razvedenog revolucionara duplo starijeg od nje, ali ju je on pridobio pričama o Čarlsu Dikensu. "Inteligentan je, ima karakter. Dobro će brinuti o tebi. I nikada ti neće biti dosadno", rekla joj je majka.
Par se venčao 1949. godine i proveli su više od tri decenije zajedno.
Prva dama
Svega tri godine kasnije, Anvar će postati poznat kao saradnik Gamela Abdela Nasera koji je zbacio kralja Egipta, koga su postavili Britanci, i zauvek promenio kurs egipatske politike.
Anvar Sadat je posle toga držao više važnih položaja u Naserovoj vladi da bi, posle smrti Nasera bio izabran za predsednika 1970.
Jehan je bila odlučna da igra aktivniju ulogu od prethodnica i često su je fotografisali uz muža na zvaničnim posetama inostranstvu.
Njen prvi "izlet" u javnu službu dogodio se krajem 1960ih kada je odlučila da pomogne nekolicini žena koje je upoznala u selu Tala u delti Nila, kojima je očajnički bio potreban novac.
Formirala je zadrugu gde su mogle da šiju i tako se ekonomski osamostale od muževa. Ono što je krenulo kao kolektiv sa 25 šivaćih mašina u napuštenoj zgradi pretvorilo se u pravu fabriku gde je više od 100 žena šilo 4000 uniformi dnevno za fabričke radnike.
"Mirofinansirala je male projekte i ekonomski je osnaživala žene. Organizovala je izložbe njihovih radova i prodavala ih. Znala je da će žene, ako su ekonomski osnažene biti i politički osnažene", rekla je BBC-u dr Bakr.
Udruženje Tala je bilo samo prvi u nizu projekata koje je Jehan vodila. Formirala je i program za rehabilitaciju ratnih veterana i civila invalida i u više egipatskih gradova imala je projekte za pomoć siročićima.
Jehanini zakoni
Deceniju kasnije, Jehan je predvodila kampanju izmene statusnog zakona Egipta kako bi ženama dala pravo da se razvedu od muževa i zadrže starateljstvo nad decom.
U svojoj autobiografiji navela je kako je ubedila Anvara da podrži reforme. "Više od polovine naše populacije su žene. Egipat neće biti demokratija sve dok žene ne budu slobodne kao i muškarci", rekla mu je. "Ti si lider naše zemlje i tvoja je dužnost da učiniš da se to dogodi", dodala je.
Uprkos kritikama konzervativnih muslimana, predsednik joj je 1979. ispunio želju i izdao dekret kojim se poboljšava status razvedenih žena, a usvojen je i drugi zakon na osnovu kog su žene dobile 30 mesta u parlamentu. Te mere, koje je kasnije usvojio i parlament, pozunate su kao "Jehanini zakoni".
"Njene akcije i njen rad promenili su pogled sveta na arapske žene i otvorile put prvim damama da igraju aktivniju ulogu u politici", kaže Mervat Kojok koja je poznavala Jehan i koja je bila šefica Egipatskog udruženja supruga diplomata.
Jehan je, kada je imala 41 godinu, odlučila da se vrati u školu i na Univerzitetu u Kairu je upisala studije arapske književnosti. Zajedno sa svojom odraslom decom prisustvovala je predavanjima.
Kasnije će magistrirati i doktorirati komparativnu literaturu i držaće predavanja u Kairu i SAD.
Noha Bakr kaže da joj je bivša prva dama bila inspiracija. "U poznim 30im sam se vratila na fakultet kako bih doktorirala pošto sam rodila decu. Ko me je inspirisao? Ona".
Udovica sa 46
Anvar Sadat je 1978. postao prvi arapski lider koji je potpisao primirje sa Izraelom posle serije diplomatskih napora kojima je posredovao tadašnji američki predsednik Džimi Karter. Te iste godine on i izraelski premijer Menahem Begin su dobili Nobelovu nagradu za mir.
Ta odluka razbesnela je mnoge u Egiptu i dovela do nasilnih demonstracija na kojima se tražila ostavka Sadata. Čak je iz Jehan priznala da je u početku bila zatečena muževljevom odlukom ali da ga je kasnije podržala.
"Njegova ideja o miru je bila šokantna, ne samo za mene već i za ceo arapski svet", rekla je u jednom intervjuu.
Dve godine po potpisivanju istorijskog sporazima koji je svet pozdravio ali koji su osudili mnogi njegovi saveznici u arapskom svetu, Anvara je ubila grupa islamskih ekstremista na vojnom događaju u Kairu, na godišnjicu egipatskog rata sa Izraelom.
Jehan je rekla da su oboje znali u kakavoj je opasnosti jer je potpisao mirovni sporazum. U intervjuu BBC-u 2015. je ispričala kako ga je molila da nosi pancir ali ju je odbio. "Nikada nije mario za svoju bezbednost", rekla je.
Jehan je imala 46 kada joj je muž ubijen. Ostatak života provela je boreći se da sačuva njegovu zaostavštinu mira, držeći predavanja po svetu.
"Mir. Ova reč, ova ideja, ovaj cilj je tema koja je definisala moj život. Uvek se nadam i molim za mir", napisla je ona 12 godina pre svoje smrti.
Kurir.rs