"Kako država može da dozvoli ljudima da žive ovako"? pita stanovnik Los Anđelesa u izveštaju NBC-a, govoreći o životima beskućnika. Ona nije beskućnik, ali pripada onoj drugoj kategoriji Amerikanaca koji su ozbiljno pogođeni problemom - onima koji žive ili rade u blizini grupa i kampova za beskućnike, raštrkanih širom Amerike, svake godine sve više i više.
Kao što vidimo u ovom izveštaju, šatori, plastične kese i vreće za spavanje, kolica, torbe i druga imovina za beskućnike, kao i njihovo smeće, protežu se duž puta i duž puta ili su rasuti po improvizovanim kampovima svuda, od Od Holivuda do plaže Venice sa popularnom šetnicom uz more. Najgore je, međutim, u Skid Rovu, kvartu koji je decenijama poznat kao zona beskućnika.
Situacija, koja je bila alarmantna i pre pandemije, pogoršala se tek kada je covid-19 stigao u Ameriku prošle godine. Prosečna američka zarada stagnira tokom poslednjih 50 godina - prosečna plata po satu iznosila je 1964 20,27 dolara, a 2018. samo 22,65 dolara, kada se nominalna vrednost dolara prilagođava inflaciji, navodi američki Biro za statistiku rada. Istovremeno, cene stanova i kuća neprestano rastu, izuzev pauze između 2008. godine, kada su naglo propale zbog finansijske krize, i 2012. godine.
Drugim rečima, milioni Amerikanaca borili su se da obezbede krov nad glavom i pre, zbog pandemija i epidemioloških mera, mnogi od njih su ostali bez posla ili su imali mnogo manja primanja. A onda se broj beskućnika, logično, povećao. Moratorijum na deložacije iz kuće donesen je u septembru prošle godine, ali za mnoge je stigao prekasno.
Los Anđeles procenjuje da je pre pandemije imao 66.000 beskućnika. Još gore, gradske službe su zbog infekcije prestale da čiste većinu kampova za beskućnike, pa se situacija samo pogoršavala.
2019. godine savezna vlada je iznela procenu o 568.000 beskućnika širom zemlje. Ali taj broj je zastario i zbog pandemije je sigurno daleko veći i tada je sigurno bio manji od stvarnog, piše Njujork Tajms Koji je stvarni broj beskućnika u SAD-u, pitanje je na koje niko ne zna odgovor. Ovo je poseban problem jer kada se vlasti oslanjaju na netačne i smanjene podatke, to znači da neće uložiti dovoljno sredstava za pomoć i smeštaj beskućnika.
U svakom slučaju, drogiranje, povraćanje, mokrenje, pa čak i mokrenje na otvorenom postali su uobičajeni. I beskućnici i oni koji žive i rade u njihovoj blizini osećaju se izdano i zanemareno od države.
Gradonačelnik Los Anđelesa Erik Garčeti pokrenuo je projekat za borbu protiv beskućništva, odnosno izgradnju 10.000 domova za beskućnike, vredan skoro milijardu dolara. Ali do sada je izgrađeno samo 700 takvih stambenih jedinica.
"Ovi šatori su na manje od minute vožnje od mog trema. Oni su na putu za drugi kamp pored reke, pa stalno prolaze pored moje kuće. Razumem zašto su ovde i ne želim da odem , ali izgubili smo biblioteku. Izgubili smo susedstvo. „Ne mogu da hodam ulicom sa ćerkom i osećam se kao da je ovo u redu“, kaže Doni Knutson, stanovnik Ostina u Teksasu.
Kampovi za beskućnike eruptirali su čitavim gradom nakon što su demokratske gradske vlasti ukinule zabranu kampovanja beskućnika. Ali ubrzo nakon toga pokrenuta je inicijativa za referendum o povratku te zabrane, koji je na kraju prošao u maju ove godine. To, međutim, samo znači da će beskućnici biti preseljeni van grada ili da će ih policija uhapsiti, a ne da će problem biti rešen.
Kriza beskućnika ozbiljno narušava kvalitet života u San Francisku, donedavno najbogatijem američkom gradu prosečnim prihodima domaćinstva (2019. godine pao je na drugo mesto, iza San Hozea), zahvaljujući blizini Silicijumske doline i izuzetno profitabilne tehnološke kompanije. Ujedno je i najskuplji grad u Sjedinjenim Državama u pogledu stanovanja i životnih troškova.
San Francisko se komotno može nazvati gradom milijardera i beskućnika. Prema podacima iz 2019. godine, ovaj grad je treći u svetu po broju milijardera - njih 77, prema čemu su ispred njega samo Njujork i Hong Kong. Prošle godine je registrovala više od 18.000 beskućnika, od kojih 4.000 istovremeno pati od zavisnosti i mentalnih bolesti, prema podacima konzervativne fondacije Heritage. Čak polovina njih se preselila u grad.
Uprkos tome što gradske vlasti godišnje troše više od milijardu dolara na skloništa za beskućnike, stalni smeštaj za njih, kao i policijske i medicinske programe, broj beskućnika se povećao za 32 odsto u poslednjih 10 godina, sa prosečno 450 beskućnika migrirajući u grad svake godine., prema San Francisko Hroniklu.
U isto vreme stanovnici San Franciska napuštaju grad jer više ne mogu da se nose sa beskućničkom krizom koja je potpuno van kontrole. Na ulicama u centru grada mogu se videti šatori, improvizovani kreveti od kartona, smeće i ljudski izmet.
Konzervativni aktivista i autor Kristofer Rufo, i ne samo on, smatra da je glavni razlog za to popustljiva gradska politika koja s jedne strane pruža besplatan smeštaj beskućnicima, a s druge dekriminalizuje javno kampovanje, drogu, prostituciju i druge zločine beskućništva. Ne samo da je San Francisko postao odredište za beskućnike, već se smrtonosne droge, poput heroina, fentanila (koji je oko 50 puta moćniji od heroina) i metamfetamina, otvoreno distribuiraju u velikom naselju za beskućnike u Tenderloinu, blizu mosta Golden gejt. Ali zone beskućnika se sve više šire iz tog naselja u druge.
"Apsolutno je eksplodiralo. Na ulici je bilo više droge, više prodaje droge, šatori su potpuno zauzeli trotoare. Video sam mnogo ljudi koji su se seksali u javnosti, zapravo nije izgledalo dobrovoljno, video sam čoveka kako jede vlastitu povraćicu zbog mentalnih bolesti “, rekla je Erika Sandberg, autorka koja živi u San Francisku više od 30 godina.
„Kad sam to video, pomislio sam:„ Kako smo dozvolili nekome da živi u takvoj državi na ulici, jer je to njegova sloboda? “. Ovo je potpuni slom. Užasno je ", dodao je Sandberg, ističući da problem nisu nedovoljni resursi, već upravo pogrešna politika.
Prema najnovijoj anketi koju je objavila Privredna komora San Franciska, kriminal i beskućništvo su najčešći razlozi za zabrinutost stanovnika ovog grada, a više od 40% njih razmišlja o iseljavanju iz grada. 80% njih odgovorilo je da se kriminal pogoršao, a 70% da se pogoršao i kvalitet života.
"Iskreno mislim da smo u poslednje tri godine zabeležili ogroman pad kvaliteta života, a to se samo pojačalo sa covidom. Beskućništvo je ozbiljan problem, ljudi se ne osećaju sigurno šetajući svog psa ... Broj čini se da provale neprestano rastu “, prokomentarisala je za CBS Lindsai Stivens, koja se upravo preselila iz grada.
Problem nije ograničen na Kaliforniju. A ljudi napuštaju Denver u Koloradu jer su im domovi blizu kampova za beskućnike. Brendan Mekormik i njegova supruga pokušali su da prodaju svoj dom koji se nalazi u blizini takvog kampa, ali morali su da odustanu kada im je nekoliko potencijalnih kupaca reklo da kuću ne žele da kupe iz istog razloga.
„Bojim se da smo došli do tačke kada ćemo verovatno videti kako ljudi uzimaju pravdu u svoje ruke, a to niko ne želi da vidi u ovom gradu“, rekao je Mekormik za CBS. Mnogi vlasnici kuća započeli su postavljanje ograda kako bi sprečili beskućnike da kampuju ispred svojih kuća.
Da beskućnici mogu biti nasilni i opasni, svedoči slučaj od prošle nedelje, kada je 25-godišnji beskućnik gvozdenom šipkom usred Njujorka, u blizini, udario 66-godišnjeg kolumbijskog turista na čuvenom Tajms Skveru, navodi Njujork Post. Još jedan 38-godišnji beskućnik, Afroamerikanac, u martu je divljački pretukao 65-godišnju Azijsku Amerikanku nakon što ju je vređao na rasnoj osnovi.
Možda najbizarniji deo ove priče je da je napadač živeo u hotelu Šeraton. Naime, kada je izbila pandemija, Njujork je smestio oko 9.000 beskućnika u hotele koji su potom zatvoreni zbog zaključavanja. Njujork je sada, kako se epidemiološka situacija poboljšala, počeo da vraća beskućnike iz ovih hotela u skloništa, što nisu svi prihvatili bez pogovora. Ipak, čak i pre pandemije, Njujork je brinuo o čak 95 odsto svojih beskućnika u privremenim skloništima. U Kaliforniji je taj procenat manji od 30odsto, piše NPR.
Uzroci epidemije beskućništva su brojni - mentalne bolesti, uključujući PTSP kod ratnih veterana, drastične rezove u psihijatrijskim centrima i bolničkim odeljenjima, zavisnost koja je postala još veći problem poslednjih godina, sa poplavom opasnih opioida poput fentanila ili oksikodona, leka koja se ilegalno distribuira kao droga dekriminalizacija posedovanja droge u nekim državama, kao i porast nezaposlenosti usled pandemije.
Ali glavni dugoročni uzrok, kako kaže predsednik Nacionalne alijanse za beskućništvo Nan Roman, jednostavno je taj što su stanovi i kuće postali preskupi za mnoge siromašne ljude. Prema nedavnom ekonomskom istraživanju kompanije Zillov, beskućništvo počinje dramatično da raste kada prosečni stanovnik mora da plati više od trećine svog stambenog dohotka. Problem je posebno izražen u Kaliforniji, gde je, prema jednoj studiji, potrebno izgraditi 3,5 miliona novih stambenih jedinica kako bi se zaustavila hronična nestašica stanova.
Kurir.rs/Index.hr