Zabrinutost za prava žena, manjina i generalno stanje ljudskih prava u Avganistanu sve više raste sa napredovanjem talibana i zauzimanjem sve većih delova teritorija posle odlaska stranih trupa iz zemlje.
Uprkos tvrdnjama talibanskih lidera da su se promenili, da će žene imati "islamom zagarantovana prava na obrazovanje i rad", da su sada oni grupa koja koristi jezik mira i pomirenja a ne mržnje i nasilja, na severu Avganistana pojavio se plakat koji su sročili talibanski zvaničnici gde se žene upozoravaju da moraju da se pokriju od glave do pete kada izađu iz kuće i da ne smeju da idu nigde bez pranje "muškog rođaka".
Plakat, koji je odmah pošto je polepljen po zidovima, osvanuo i na društvenim mrežama, izazvao je zabrinutost jer je mnoge podsetio na 1990e kada su talibani kontrolisali Avganistan i sprovodili svoju veriju šerijatskog prava.
Da post na društvenim mrežama nije izmišljen, potvrdio je i izveštaj Glasa Amerike.
Stanovnici Balka, na severu zemlje, potvrdili su da su talibani podelili pamflete sa "pravilima ponašanja" koja su vrlo, vrlo slična onim iz najcrnjeg doba 1996-2001.
"Žele da uvedu restrikcije kakve su postojale za žene tada", rekla je VOA 34-godišnja Nahida i potvrdila da se to odnosi na "nošenje hidžaba i izlazak iz kuće u pratnji muškog rođaka".
Do dolaska nove vlade, koju su podržavale SAD, talibani su sprovodili svoje šerijatsko pravo zbog kog su žene morale da budu pokrivene od glave do pete i retko kad su izlazile iz kuće. Sa dolaskom nove vlade 2001. to se promenilo i mnoge devojčice su počele da idu u školu, a žene da rade.
Nahida kaže da će situacija sada biti izuzetno teška jer su mnoge žene te koje zarađuju za porodicu i moraju da rade. A sada neće moći bez pratnje.
Prema podacima avganistanske vlade, oko 30 posto činovnika su žene.
Dok se talibani, koji već sada kontrolišu više od 85 posto teritorije sa odlaskom Amerikanaca, pripremaju za ofanzivu na avganistanske snage bezbednosti, njihove vođe i dalje javno govore da će poštovati ljudska i prava žena pod uslovom da su u skladu sa islamskim zakonima.
Propagandni plakat upozorenja osvanuo je na tarabama nekoliko dana pošto je britanski list Observer preneo da žene koje žive na teritorijama koje kontrolišu talibani ne mogu da idu na posao niti da napuste kuću ako nemaju pratnju u vidu muškog rođaka, makar to bio i maloletni sin.
Observer je naveo i da je maksimum škole kojoj devojčice mogu da se nadaju šest razreda osnovne, jer se sve preko smatra kršenjem dogmi i zakona, kao i da je prodavcima naloženo da ne uslužuju žene bez pratnje.
Glavni portparol talibana Suhail Šahin demantovao je te izveštaje. "Nismo izdali takvo naređenje", rekao je on Sputniku.
Pa ipak, izveštaji sa terena govore drugačije. Mediji, aktivisti, običan svet, svi upozoravaju na nezaustavljivo nadiranje talibana - naročito u ruralnim oblastima i haos i beznađe koje ih slede.
Sjedinjene Države koje su podržavale vladu u Kabulu sada su, kako se čini, potpuno oprale ruke od Avganistana. "Avganistan nikada nije bio ujedinjena zemlja. Na narodu Avganistana je da odluči kakvu vladu žele", rekao je predsednik Džo Bajden.
Taj isti Bajden je potom odbio da govori dalje na temu Avganistana rekavši iznervirano novinaru: "Želim da pričam o lepim stvarima, ortak".
I Avganistanci bi voleli da pričaju o lepim stvarima, navodi reporterka Gardijana koja godinama izveštava iz ove zemlje. Za mnoge, piše Ema Grejam-Harison, a naročito za one retke obrazovane, zaposlene žene, dolazak ekstremista znači da "lepih stvari" nema.
Grejam-Harison, koja iz Avganistana izveštava od 2009. godine, i ranije je kritikovala način na koji su Amerikanci i Britanci zavodili red u Avganistanu ali je i za nju, kao i za mnoge druge, način na koji je strani "angažman" u ovoj zemlji završen potpuno surov i nemaran.
Jurnjava ka izlazu imaće katastrofalne posledice po ljude. Ako se ostave po strani na kratko ljudska prava, tu su sad pojave raznih pobunjeničkih grupa, povećano nasilje koje neizbežno znači civilne žrtve, zatajivanje humanitarne pomoći..., navela je ona.
Nejasno je da li su talibani stvarno prekinuli veze sa Al Kaidom, ali se zna da je avganistanska podružnica Islamske države vrlo aktivna i cveta. Ne treba zaboraviti da su se talibani "rodili" u haosu brutalnog građanskog rata koji je izbio po povlaćenju Rusa i da su upravo ti talibani ponudili uočište Osami bin Ladenu.
Gardijanova reporterka navodi i da oni koji podržavaju odluku Bajdena da povuče trupe iz Avganistana, uz obrzaloženje da se ženska prava krše, često brutalnije, u drugim delovima sveta gde Amerika ne interveniše, kao da su zaporavili 20 godina tokom kojih su Amerika i njeni saveznici oblikovali zemlju koju sad ostavljaju na cedilu.
Korupcija je zagadila sve institucije. Ratne vođe koje su prvobitno pomagale Amerikancima da zbace talibane sada su došle na vlast i nemaju nameru da se mrdnu. Amerikanci su bez problema promovisali i podržavali mlađe komandante za koje se zna da su mučili i ubijali ljude, jer ih smatraju efikasnim. Upozorenja grupa za zaštitu ljudskih prava su potpuno zanemarivana.
Sa druge strane, dve decenije su ponudile i relativan mir i stabilnost Kabulu i drugim većim gradovima gde je odrasla generacija obrazovanih ljudi koji su zasnovali porodice, pokrenuli neki biznis i koji se bore za bolji život.
Gotovo dve trećine Avganistanaca je mlađe od 25 godina i ne sećaju se ili nisu ni iskusili sav užas talibanske ideologije.
Nedavno ispitivanje Avganistanki koje žive u ruralnim oblastima opovrglo je teoriju da je borba feministkinja i aktivista za obrazovanje, slobodu kretanja i druga prava žena, usmerena na izolovanu elitu. Ove ciljeve dele sve žene u zemlji. A sa dolaskom talibana, svi snovi o "normalnom" životu žena biće skršeni.
Kurir.rs/K.P.