Ruska emigrantkinja Keti Ananina provela je poslednje tri godine pomažući ljudima da izbegavaju porez na zaradu od bitkoina.
Kao što i samo ime govori, Plan B Pasport nudi kripto bogatim klijentima put do drugog pasoša u njihovom izboru od sedam, uglavnom tropskih država, poreznih rajeva, koje su sve oslobođene poreza na kapitalnu dobit na kripto imanjima.
"Bila sam dovoljno pametna da shvatim da će 200 dolara u bitkoinu u nekom trenutku vredeti 100.000 dolara", rekla je Ananina. "Mislim da vlada ne bi trebalo da ima 40% od toga."
Ananina nije vaš stereotipni bitcoin maksimalac, fraza koja se koristi za opis ljudi koji veruju da je bitcoin, a ne nužno i druge kripto valute, budućnost finansija.
Rođena i odrasla u Čeljabinsku, gradu u centralnoj Rusiji, 90 milja severno od kazahstanske granice, bivša profesionalna trkačica jedrilica preselila se u Sjedinjene Države 2016. godine nakon što je iskrcala zelenu kartu, zahvaljujući statusu jednog od najboljih svetskih mornara.
Pre pet i po godina nije govorila engleski, ali nikad to ne biste saznali da je upoznate.
Za Ananinu je privlačnost bitkoina postala ogoljena kada je videla kako ruska valuta pada za 50% tokom dva meseca koliko je živela u Španiji dok se takmičila za rusku nacionalnu jedriličarsku reprezentaciju početkom 2015. godine.
"Moj profesor makroekonomije to nije mogao da mi objasni. Nije bilo šanse da izvršim svoje jednačine i shvatim šta se tamo dogodilo ", rekla je. "Shvatio sam da nisam zadovoljan kako novac funkcioniše."
Tako su počeli Ananinini dani kao evanđelist bitkoina.
Ali biti bitkoin maksi nije samo verovanje u jednu valutu, prema Ananini. Ona iskreno veruje u arbitražu, što za nju znači odricanje od pravila bilo koje vlade nad njenim postupcima i finansijama i odlazak na mesto koje joj trenutno najviše odgovara.
"Ako vlada počne da utiče na mene, uzeću svu [svoju imovinu] u svoje ruke i otići negde drugde", rekla je.
Ovo je način razmišljanja koji je vodio 26-godišnju preduzetnicu da pokrene sopstvenu kompaniju dizajniranu da pomogne drugima u tome. Ananina kaže da nekoliko bitkoinera koje poznaje i koji su držali kriptovalute više od jednog ciklusa procvata i propasti razmišlja o dobijanju drugog pasoša kao načina da izbegne plaćanje poreza na kapitalnu dobit na svoja imanja.
Svake godine pasoš plana B pomaže stotinama ljudi iz zemalja poput SAD-a, Velike Britanije, Australije i Kanade da dobiju drugi pasoš u jednoj od sedam zemalja: Sveti Kits i Nevis, Antigva i Barbuda, Dominika, Vanuatu, Grenada, Sveta Lucija i Portugalije. Kompanija radi u tandemu sa vladinim programima prebivališta ili državljanstva putem ulaganja.
"To je atraktivan način privlačenja stranih investicija i posebno je istaknut u zemljama sa malo prirodnih resursa", rekao je Ernest Marai, advokat u međunarodnoj poreskoj advokatskoj firmi Andersen.
Marai, koji ima značajno iskustvo u savetovanju klijenata o prekograničnom strukturiranju poreza, rekao je za CNBC da se takva vrsta kupovine pasoša često nalazi u poreskim oazama - ili onim što se ponekad naziva "Međunarodnim finansijskim centrima".
"U Svetoj Luciji možete dobiti državljanstvo ulaganjem između 100 hiljada dolara (donacija), 250 hiljada dolara (državne obveznice) ili 300 hiljada dolara (nekretnine)", nastavio je Marai putem mejla.
Ananina kaže da se prosečni ček za njene kupce kreće od 130.000 do 180.000 dolara.
"To je u osnovi donacija u fond održivog rasta zemlje", rekla je. "Dakle, klijenti daju donaciju od 100.000 ili 150.000 američkih dolara, plus neke naknade za dubinsku analizu, vladine takse, a zatim 20.000 američkih dolara za moje pravne takse."
Obično se porodice odlučuju za Sent Kits, dok je Sent Lusia najpopularniji program za pojedinačne kandidate, jer je to jedno od jeftinijih odredišta i ima pristojno brzo vreme obnove prijave.
Prema Ananini, posao nikada nije bio bolji.
"Moj jedini marketinški kanal je Tviter", rekla je. "Bukvalno ne potrošim nijedan peni, ali rezervisan sam za pozive za konsultacije tri nedelje unapred."
U Sjedinjenim Državama, IRS virtuelnu valutu, koja uključuje bitkoine, kao i druge kriptovalute, tretira kao imovinu. To znači da se bitkoin oporezuje na način sličan akcijama ili nekretninama.
"Na osnovnom nivou, osnova poreskog obveznika u bitkoinu je ono za šta ga je poreski obveznik kupio, a kada ga poreski obveznik proda ili zameni, to je oporeziva transakcija", objasnio je Džon Feldhamer, partner u advokatskoj firmi Bejker Bots i bivši viši parničar IRS-a.
"Prihod ili gubitak poreskog obveznika utvrđuje se uzimanjem prodajne cene i oduzimanjem osnovice poreskog obveznika", rekao je.
Recimo da poreski obveznik kupi jedan bitkoin za 10.000 dolara i proda za 50.000 dolara. Ovaj pojedinac suočio bi se sa 40.000 američkih dolara oporezive kapitalne dobiti. Drugi pasoš ne rešava automatski njihove poreske probleme.
"Ako poreski obveznik ima zelenu kartu, državljanin je SAD-a ili je stranac sa prebivalištem u SAD-u, poreski obveznik duguje američki porez na bilo koju kriptu za dobitak koji imaju bez obzira gde se kripto nalazi ili poreski obveznik ", objasnio je Feldhammer. "Takođe nije važno da li su dvojni državljani; ako su američki državljani, američki porez duguju na svoj svetski prihod ".
Zbog toga Ananina kaže da mnogi njeni američki klijenti planiraju da se odreknu američkog državljanstva ili razmatraju ovu opciju za kasnije u životu.
Jedan kupac pasoša plana B, koji je za CNBC razgovarao pod uslovom anonimnosti, rekao je da je poslednju deceniju proveo prelazeći jugoistočnu i centralnu Aziju i da ozbiljno razmišlja da odustane od svog američkog pasoša nakon što je zvanično državljanin Sent Kitsa. Rekao je da se trošak od 180.000 američkih dolara potpuno isplatio, jer predstavlja samo 1% njegove neto vrednosti, a porezi na kapitalnu dobit na njegovim kripto-imanjima iznosili bi milione.
Ova osoba se odlučila za "premijerni" karipski pasoš, kako ga opisuje, jer je to najstariji i najugledniji program i nudi putovanje bez viza.
Ali upozorava one koji su zainteresovani da se prijave za višemesečni proces sa puno papira, uključujući policijske provere i lekarske provere.
Bi emigranti takođe trebalo da primete da SAD naplaćuju građanima naknadu.
"Kada američki poreski obveznik iseli, obično podležu" izlaznom porezu ", koji je u suštini porez jednak onom porezu na koji bi poreski obveznik podlegao da je prodao svu imovinu dan pre nego što je odustao od državljanstva", prema Feldhameru.
Za razliku od utaje poreza, kada pojedinac namerno skriva svoj dohodak, izbegavanje poreza je potpuno legalno, čak iako to veliki deo stanovništva smatra nepravednim.
Ali Marai ističe da IRS i poreske vlasti pojačavaju svoje napore kako bi pratili posed digitalne valute putem neke od centralizovanih kripto berza. "Doseg IRS-a je globalni, posebno sa Zakonom o usklađivanju poreza sa inostranim računima", rekao je on.
Feldhamer je bio sa IRS-ovim savetnikom kada je napravio značajan prodor u oporezivanju američkih poreskih obveznika koji su namerno skrivali imovinu u moru kako bi izbegli američke poreze.
"Kombinacijom doušnika, promenama zakona i značajnim međunarodnim pritiskom, sada je izuzetno teško za američku osobu da sakrije imovinu u inostranstvu", rekao je Feldhammer. "SAD mogu da učine isto za kripto i već planiraju da promene svoje zakone da bi učinili upravo ovo."
Američko Ministarstvo finansija predložilo je sveobuhvatno izveštavanje za kripto, što bi otežalo trošenje kripto, kao i gotovine, a da se ne izveštava.
Poreska uprava takođe pojačava napore kod kuće kako bi pronašla nesaglasne američke poreske obveznike pomoću poziva Džon Dou, alata koji omogućava vladi da dobije informacije o velikoj grupi neidentifikovanih poreskih obveznika. U ovom slučaju, pozivi su izdati različitim kripto berzama kao način pronalaženja ljudi koji su od 2016. do 2020. obavili najmanje 20.000 dolara transakcija kripto valutama.
Izdavanje ovih poziva po razmeni nespretan je način da se uhvate nesaglasni američki poreski obveznici, ali prema Feldhammeru to može biti efikasno.
Zbog toga se mnoge razmene uopšte drže podalje od Amerikanaca. Marai kaže za CNBC da Valr, druga po veličini kripto berza u Južnoj Africi, ne dira američke građane.
Iako Ananina ne krši zakon, ona trpi gnev zakona.
"Svaki put kad pređem granicu, zadržim se na aerodromu na tri sata", tvrdi Ananina. "Postavljaju mi gomilu pitanja, a svaki prtljag prolazi kroz najluđu kontrolu. Bukvalno mi okreću čarape naopako. "
Ali ona kaže da je agenti granične patrole ne mogu spustiti.
"Ako granicu pređem peške, to je mnogo lakše, pa sam bukvalno počela da letim do Tihuane i prelazim granicu do San Dijega", rekla je. "To je mnogo brža ruta."
Kurir.rs/CNBC