GERNIKA SE VRAĆA KUĆI: Zaboravljena reinterpretacija čuvene Pikasove slike konačno se vraća u grad iz kog je potekla VIDEO
Agustin Ibarola je 1977. naslikao svoju veriju čuvene "Gernike" u okviru kampanje da se Pikasov original vrati iz Njujorka.
Očajna majka je tu i 84 godine kasnije i dalje drži mrtvo dete, tu je i pali vojnik sa stigmatama i konj koji nemo vrišti.
Međutim "Gernika" koja je sada na putu za muzej u Baskiji nije monohromni, antifašistički vapaj umetnika Pabla Pikasa već reinterpretacija dela sa ciljem da se original vrati u Gerniku, grad koji su granatirali nemački i italijanski bombarderi i čija su stradanja inspirisala čuvenog slikara i otkrila dalje užase Frankove diktature.
Baskijski umetnik Agustin Ibarola naslikao je 10 slika koje čine celinu nazvanu "Gernika Gernikara" 1977. godine u okviru kampanje da se vrati Pikasovo remek-delo i jedna od najpoznatijih slika 20. veka u Gerniku posle dugog izgnanstva u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.
Kada je konačno stigla u Španiju 1981. godine, "Gernika" je završila u Madridu gde je i dan danas.
Ibarolina slika je mahom bila zaboravljena do prošle sedmice kada je izneta iz umetnikovog studija u Baskiji i izložena na godišnjem sajmu međunarodne savremene umetnosti u Madridu (Arco).
Ponovno pojavljivanje "zaboravljene Gernike" izazvalo je veliku pažnju španskih medija i hvalospeve stručne javnosti.
Muzej lepih umetnosti u bilbau, koji je sliku poslednji put izložio pre 40 godina, kupio ju je za 300.000 evra zahvaljujući pomoći baksijske vlade, provincijskog saveta Biskaje i skupštine grada Bilbaoa.
"Nova akvizicija predstaviće publici jedno od najvažnijih dela baskijskog umetničkog nasleđa 20. veka", naveo je muzej u saopštenju. "Ne samo da je slika povezana sa istorijom muzeja već predstavlja i značajan doprinos Ibarolinoj kolekciji".
Muzej je naveo da je "Gernika Gernikara" mnogo više od počasti slavnom originalu. Na 10 platana vide se najikoničniji figurativni motivi Pikasovog dela ali i elementi Ibarolinog kreativnog univerzuma, poput geometrijske mreže koja simboliše njegovo protivljenje klimi opresije Frankove diktature i njegov poziv na slobodu, naveo je muzej.
Ta opresija je, piše Gardijan, najočiglednija u mračnim, pretećim policajcima koji se nalaze na poslednjim panemila slike i delimično prikrivaju reč "Gernika".
Vlasnik galerije Hoze de la Mano, koji je slučajno naišao na fotografije slike i uspeo da je dovede na Arko-u kaže da je Ibarolina slika priča o kraju diktature i prelazu Španije u demokratiju posle smrti Franka. On je podsetio i na to da je sam umetnik bio zatvoren i mučen u vreme Frankovog režima.
"Imati reprodukciju Gernike 1970ih i 1980ih je bilo pitanje stava", rekao je on onlajn listu Publiko. "Ibarolina intepretacija 40 godina kasnije je zapravo interpretacija tranzicije. To je slika društvenih muka, zatvora i policije, interpretacija kraja diktature. Ne zaboravite da je Ibarola proveo pet godina u zatvoru", rekao je on.
De la Mano smatra da je slika mogla da bude prodata za mnogo više od 300.000 evra, ali da je porodica umetnika koji sada ima 90 godina, bila oduševljena što će slika biti javno izložena u muzeju.
"Povratak u bilbao zatvara krug", rekao je on. "Slika je predstavljena ovde 1977. u prostoru nazvanom Siva soba. Porodici je veoma važno da ovo sada bude njena finalna destinacija".
Kurir.rs/Gardijan