MILO LICEMER: Podržavao vojsku RS tokom rata, terao bošnjačke izbeglice, a sad u Srebrenici srpski narod izjednačava s nacistima!
Đukanović je svojevremeno, kao Miloševićeva senka, kreirao političku klimu i nije imao ništa protiv sukoba u Bosni. Sada se odjednom ničega ne seća
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović, sa antisrpskom rezolucijom u džepu, otišao je u Potočare i nije se samo poklonio bošnjačkim žrtvama Srebrenice već je taj zločin uporedio s Holokaustom, čime je zapravo izjednačio srpski narod s nacistima.
Ovaj njegov potez je više nego licemeran, jer je reč o čoveku koji je tokom ratnih devedesetih - kao jedna od ključnih političkih figura u Crnoj Gori, te senka nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića - kreirao političku klimu, odvraćao i deportovao izbeglice iz BiH koje su utočište potražile u Crnoj Gori, a postoje tvrdnje da se može smatrati čak i direktnim pomagačem u zločinu u Srebrenici.
Istorijska amnezija
Istoričar Srđa Trifković kaže za Kurir da Đukanović savršeno funkcioniše u istorijskoj amneziji koja je, između ostalog, potpuno prenebregnula ustaške zločine i izjednačavala Ruse s Nemcima prošle godine na 55. godišnjici pobede nad nacizmom.
- Jedino iskreno kod Mila Đukanovića je želja za ličnom vlašću, moći i bogaćenjem njega i njegovog klana. Taj iskreni sentiment se oslanja na sklonost zapadnog sveta da se prepusti istorijskoj amneziji. U tom postmodernom svetu u kojem se briše granica između istine i laži, između istorijskih činjenica i političkih konstrukcija Đukanović savršeno funkcioniše. Naravno, šta je govorio i kako je postupao 1991. ili 1992. briše se iz njegovog narativa isto onako hladnokrvno kao što su Amerikanci izbrisali doprinos njihovog ambasadora Vorena Zimermana eksploziji krvoprolića u BiH 1992. Ukratko, Đukanović je dostojni i dosledni "zapadnjak" postmoderne epohe: bez uverenja, bez poštenja, bez obraza i bez duše - ocenjuje naš sagovornik.
Deportovao izbeglice
Kada se zagrebe u ne tako daleku prošlost, Đukanović se nesumnjivo treba smatrati najodgovornijim za slučaj deportacije izbeglica iz BiH u maju 1992, jer je reč o zločinu koji je direktno naložila tadašnja crnogorska vlada. Uz to, crnogorski rezervisti su učestvovali na dubrovačkom ratištu, a ostala je zabeležena i Đukanovićeva izjava iz oktobra 1991.
- Nametnuti rat ćemo dobiti, baš kao što smo takve protivnike kao što su oni pobeđivali tokom čitave naše istorije. Samo, ovog puta ćemo ih pobediti i završiti zajednički život s njima, nadam se za sva vremena.
Juna 2000. izveo je novu političku računicu, koja mu je govorila da je korisnije da se izvini Hrvatima, pa je za taj svoj potez rekao da je možda jedna od najboljih tačaka u njegovoj političkoj biografiji.
Jedan od lider Demokratskog fronta Nebojša Medojević zatražio je istragu o podršci administracije Đukanovića operacijama snaga bosanskih Srba u Srebrenici 1995. Kako je naglasio, bivša vlada predvođena Đukanovićevim DPS snabdevala je snage bosanskih Srba gorivom, municijom i drugom tehničkom i logističkom pomoći.
- Postoje javne naznake da su crnogorske vlasti podržavale snage bosanskih Srba, uprkos embargu bivše SRJ. Čineći ovo, oni su direktno podržavali vojne operacije koje su rezultirale masakrom nad hiljadama nenaoružanih civila u Srebrenici u julu 1995 - izjavio je Medojević.
A srpske žrtve
Poslanik DF Milun Zogović izjavio je da niko od brojnih članova delegacije Crne Gore u nedelju u Potočarima nije nikada bio u Murini, u opštini Plav, gde je u zločinačkom bombardovanju NATO 30. aprila 1999. godine ubijeno šestoto ljudi, među kojima troje dece. Funkcioner Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović javno je upitao Đukanovića: "Kako uopšte umeš da nosiš tabut kojeg srebreničkog mladića, a da nikada nisi poneo sanduk svoga vojnika dopremljenog sa dubrovačkog ratišta - vojnika koji je otišao da pogine, jer si ga ti kuražio da brani Veliku Domovinu".
Kurir.rs