Prijanka Bairva je imala 15 godina kada je njena porodica počela da traži muža za nju, sa 17 je odbila da se uda i osnovala udruženje ''Uspon Radžastana'' koji se bori za edukaciju devojaka, protiv diskriminacije među polovima, kao i protiv dečijih ugovorenih brakova.
Pandemija je ubrzala proces udavanja devojčica, zato što su škole zatvarane, a posla nema.
Oktobra 2020. godine, njeni roditelji su pronašli situiranog momka iz njihovog sela u saveznoj državi Radžastan.
Međutim, Bairva nije htela da čuje za to.
-Tokom pandemije svaka porodica u selu se trudila da ugovori brak za njihove ćerke, rekla je ona.
-Međutim, ja sam odbila da se udam. Došlo je do burne reakcije, stalno smo se svađali. Napokon sam zapretila da ću pobeći i, plašeći se da ne učinim nešto, porodica je to prekinula. Majka ih je ubedila da me puste da učim i upišem fakultet, dodala je.
Pandemija je stavila milione devojaka u rizik da će biti na silu udate i da se nikada neće vratiti u školu. Prema podacima 17 odsto devojaka je ušlo u dogovoreni brak u junu i julu prošle godine kada su mere malo popustile, piše Gardijan.
Prema zvaničnim podacima vlade, u Radžastanu, jedna od tri žene godina od 22 do 24 udale su se pre 18. godine.
Bairva koja pripada najnižoj kasti u Indiji (Dalit), prkosi trendovima u Indiji. I uradila je još nešto što je veoma važno za društvo - osovala je pokret mladih žena i devojaka, (Uspon Radžastana), usresređeno na sela u Karauliju i koje se bori za njihova prava, kao i za besplatno školovanje, stipendije, slobodu od dečijih brakova, rada dece, kaste i polne diskriminacije.
-Pokrenula sam kampanju zbog toga što poznajem na hiljade drugih devojaka koje se suočavaju sa sličnim problemima, bivaju ispisane iz škola i udaju ih veoma rano. Obrazovanje treba da bude besplatno do 14. godine, ali nikada nije. Škole nameću naknadu za edukaciju. Stipendije obećane studentima iz marginalizovanih zajednica nikada ne stižu na vreme, kaže ona.
Ona je počela sa 10 prijateljica.
-Počele smo da obilazimo druga sela, uz pomoć lokalnih aktivista, da održavamo sastanke, okupljajući sve više i više devojaka koje upoznajemo sa njihovim ustavnim pravima. Seoske starešine su često bile oprezne, mnogi nam nisu dozvoljavali da uđemo. Ali mi smo se vraćale, veoma smo brzo imali oko 100 devojaka u grupi, dodaje Bariva.
Tokom nekoliko narednih meseci, broj devojaka je porastao na 1.200, tako da je to sada postalo jedno udruženje koje se dalje širi po državi. One su naučile da koriste laptop i internet, kontaktirale su zvaničnike zadužene za obrazovanje, političke lidere i državne ministre sa kojima su zatražili sastanke gde bi predstavile svoj cilj - svaka devojka zaslužuje besplatno obrazovanje do 12. razreda, uzrasta od 18 i 19 godina, kao i minimalnu stipendiju na početku svake školske godine u iznosu od 5.000 rupija (49 funti).
Devojke su počele na ulicama da promovišu ''Uspon Radžastana''. One su ispisivale slogane na zidovima pozivajući na besplatno obrazovanje za devojčice i pisale su protiv dečijih brakova.
One pišu protiv diskriminiacije, a čak su pisale i glavnom ministru Radžastana Ašoku Gelotu koji im je poslao poruku ohrabrenja.
-Mnogi stanovnici sela nam kažu da smo ludi, ali mi imamo jasan cilj da dopremo do svih devojaka u 33 distrikta države i da zahtevamo dugoročne promene, rekla je Bariva.
Vineta Mena (20) kaže da je intervencijom njihove grupe sprečeno nekoliko brakova.
-U mom selu, Gokalpur, moja komšinica Saira Bano (16) trebalo je da s euda prošle godine. Mi smo oformile grupu i otišle u njenu kuću kako bismo urgirale da njena porodica otkaže taj brak, rekla je Mena.
Bano je sada deo njihove grupe.
U martu je oko 120 mladih žena napustilo domove da bi putovalo u Džajpur, u pratnji regionalnih obrazovnih aktivista, na prvi sastanak grupe na državnom nivou.
Tokom tri dana razgovarali su o razbijanju rodnih barijera i donošenju promena.
Poglavar sela Salempura, jedan je od onih koji podržavaju kampanju.
-Njihovi zahtevi su važni za svaki dom u našem selu, koje je među najzaostalijima u regionu. Nadam se da će to postati nacionalni pokret, kaže on.
Zvaničnik zadužen za obrazovanje u Karauliju Ganpat Lal Mena pozvao je grupu da mu preda svoje predloge, napominjući da ovakve aktivnostu grupe označavaju promenu u pogledu na obrazovanje i dečije brakove u regionu.
Kurir.rs/Č.N.