OVO JE PROFIL ANTIVAKSERA Ima 18 do 29 godina, očekuje ličnu korist, kartu za koncert ili bazen!
Kurir istražuje ko su građani koji još uvek ignorišu apele struke, odbijaju imunizaciju i kockaju se svojim životom kao i životima drugih ljudi
Iako je Srbija jedna od retkih zemalja u svetu koja ima velike količine vakcina protiv koronavirusa i građani mogu da biraju kojim će se cepivom vakcinisati, sam proces imunizacije je poslednjih nedelja u našoj zemlji znatno usporen.
Najveći procenat nevakcinisanih je u mladoj populaciji, uzrasta od 18 do 29 godina, a oni, prema istraživanjima, još uvek, nakon nebrojenih smrti i jezivih slika pacijenata na respiratorima, smatraju da je rizik od vakcinacije veći od obolevanja od kovida i potrebna im je dodatna motivacija u vidu poklona i besplatnih vaučera.
Kurir istražuje ko su građani koji još uvek ignorišu apele struke i kockaju se svojim životom kao i životima drugih ljudi.
- U Srbiji je do sada vakcinisano oko 49 odsto punoletnih građana, a najmanji procenat je u grupi od 18 do 29 godina, gde imamo tek 17,3 odsto vakcinisanih - kaže za Kurir državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek. On, međutim, napominje da je dobra vest što u ovoj populaciji imamo skoro 60 odsto onih koji se još uvek razmišljaju da li da se vakcinišu.
Odlaganje
- Oko 60 odsto mladih koji se nisu vakcinisali i dalje se koleba i razmišlja da li je veća šteta od vakcina ili od toga da obole od korone, što je potpuno nerazumljivo i naučno neutemeljeno. Oni, generalno, nisu protiv vakcinacije, ali je odlažu, dok se, sa druge strane, nama žuri da u što kraćem periodu vakcinišemo što više ljudi. Problem je što ovi mladi ljudi ne pamte šta se ranije dešavalo i da smo mnoge bolesti, poput difterije i tetanusa, upravo iskorenili zahvaljujući vakcinama - navodi Đerlek.
Drugi razlog zbog kojeg mladi odlažu pelcovanje je taj što pogrešno veruju da su zaštićeni od težih oblika bolesti.
Delta soj takvo razmišljanje demantuje. Vidimo u Engleskoj i Izraelu, kao i u nekim drugim zemljama, da novi soj napada izričito mlade i da daje težu kliničku sliku - kaže Đerlek i dodaje da su sugrađani stariji od 65 godina, sa druge strane, pokazali veliku ličnu i kolektivnu odgovornost.
- I u starosnoj grupi od 46 do 55 godina u poslednjih dvadesetak dana je napravljen pomak, i to od 15 odsto - objašnjava. Ipak, istraživanje koje su sproveli Ipsos i Laboratorija za istraživanja individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuje da se više od polovine punoletnih građana Srbije (55 odsto) vakcinisalo, prijavilo za vakcinaciju ili će to sigurno učiniti u narednom periodu, dok tek sedam odsto ističe da se neće cepiti. Izuzetno visok je, kako navodi ovo istraživanje, i procenat neodlučnih - čak 31 odsto.
Bezbednost
Najviše neodlučnih, kako i oni navode, ima među mladima od 18 do 29 godina - čak 64 odsto izjavilo je da postoji nešto što bi moglo da ih podstakne da se vakcinišu. To je na prvom mestu uverenje da je vakcina bezbedna (27 odsto), potom da će moći da putuju u inostranstvo s potvrdom o vakcinaciji (19 odsto), kao i da vakcina stvara imunitet (17 odsto).
Posebno zabrinjava to što, prema ovom istraživanju, čak 56 odsto mladih veruje da je za njih vakcina podjednako rizična ili rizičnija od kovida.
- Mi moramo naći načina da motivišemo upravo te mlade ljude da se vakcinišu. Moramo agitovati i što više pričati o značaju javnog zdravlja i o ulozi koju su vakcine odigrale u svetu - zaključuje Mirsad Đerlek.
Kurir.rs/Ružica Kantar