Koncentracija alergenih polena u vazduhu se meri više od 20 godina u Evropi uređajima tzv. "klopkama" za polen.
Jedno merno mesto reprezentuje teritoriju od 30 do 50 km u prečniku.
Simptomi alergijske kijavice se javljaju u predelu nosa i očiju, najčešće nakon izlaganja prašini, iritansima, ili određenim vrstama polena koji se javljaju sezonski, a na koje su ljudi alergični. Kod nas je jedno od najčešćih oboljenja.
Alergija se najčešće ispoljava na organima za disanje i na koži. Najčešći simptom je zapušen nos ili pojačana sekrecija iz nosa, učestalo kijanje pet do deset puta i više puta zaredom, svrab u nosu i očima, zapušen nos. Ovo su karakteristični simptomi za alergijsku kijavicu.
Zato alergolozi savetuju da u otklanjanju tegoba pomažu lekovi antihistaminici i kortizon, kao i rastvor morske vode. Naravno, stručnjaci preporučuju smanjen boravak u prirodi u sezoni alergija. Takođe, razni sprejevi za zapušen nos mogu pomoći.
Kalendar cvetanja biljaka
Prirodni zagađivač
Polen biljaka je za čoveka jedan od najznačajnijih prirodnih alergena koja se mogu naći u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% ljudske populacije (svaki peti čovek) izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polenska kijavica ...).
Danas se vrši identifikacija polena za 24 biljne vrste (leska, jova, tise i čempresi, brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platan, orah, hrast, bor, konoplja trave, lipa, bokvica, kiselica, koprive, štirovi, pelin, ambrozija.)
Vremenski period tokom kojeg se vrši kontinuirano uzimanje uzoraka definisano je od strane Međunarodnog udruženja za aerobiologiju. U klimatskim uslovima naše zemlje ovaj period započinje oko 1. februara (vreme početka cvetanja leske i jove) i traje do prvih dana novembra (završetak cvetanja pelina i ambrozije). Početak i završetak polinacije mogu iz godine u godinu znatno da kolebaju, zavisno od vremenskih prilika.
Koncentracija polena se određuje za jedan dan, nedelju, dekadu, mesec, sezonu i celu godinu, za svaku biljnu vrstu pojedinačno.
Merenja obuhvataju tri sezone cvetanja
Sezona cvetanja drveća počinje početkom cvetanja Leske i Jove i traje od februara do početka maja
Sezona cvetanja trava traje od maja do druge dekade jula .Pored trava ovaj period karakteriše period cvetanja Borova i Lipe
Sezona cvetanja korova traje od druge polovine jula do novembra meseca. Najznačajniji alergen u sezoni cvetanja korova
Kada cvetanje, a samim tim i polen dostignu određeno stanje zrelosti, tada nastaje emitovanje polena pomoću meteorološkog mehanizma rasipanja.
Emisija polena je načelno povoljnije pri većoj temperaturi vazduha, nižoj vlažnosti vazduha i vetrovoitom vremenu.
Kao najveći korovski alergen javlja se vrsta Ambrosia artemisiifolia. Vodi poreklo iz Severne Amerike, dok je mestimično rasprostranjena u srednjoj i južnoj Evropi. Prvi podatak u našoj zemlji javlja se 1953. godine, kod Sremskih Karlovaca, Petrovaradina i u Novom Sadu. Smatra se da je u ove krajeve dospela iz Rumunije, najverovatnije brodovima koji su saobraćali Dunavom. Kasnije ova mesta postaju centri iz kojih se Ambrosia artemisiifolia širila vrlo agresivno po celoj Vojvodini ka jugu. Konstatovana je i u okolini Beograda i dalje se širila južno ka Paraćinu i Nišu, a kao retka biljka nađena je i u Sićevačkoj klisuri .
Cveta od jula do oktobra meseca. Klijanje počinje kada se zemljište ugreje i traje do žetve pšenice mada na zapuštenim neuzoranim strnjištima klija i do kraja septembra.
Uzorci iz urbanih oblasti razlikuju se od ruralnih. Brojna zagađenja u velikim gradovima dovode do otežavajućih okolnosti kod osoba koje su alergične na polen (polen se vezuje za čađ, prašinu i ostale aerozagađivače).
(Kurir.rs/A.M./Agencija za zaštitu životne sredine)
Bonus video: