Milica Kemez osvojila je drugo mesto u rijalitiju "Zadruga", a njena životna priča je mnoge pogodila.
Kemezova je dirnula mnoge kada je poslenji dan u rijalitiju izjavila da nema gde da ode nakon izlaska iz Bele kuće i da nema ko ga dočeka.
Naime, ona je sa sestrom Mirelom odrastala u Domu za nezbrinutu decu, majčinu sliku je prvi put videla kada je otišla na groblje, a oca je upoznala nešto kasnije, kada je izašao iz zatvora, ali je i on ubrzo preminuo.
Srbija je plaka dok je slušala tešku priču ove mlade devojke, koja je poručila da želi da ostane jaka zbog dece iz Doma koja će se jednog dana ugledati na nju.
Čim je ušla u rijaliti Milica je cimerima ispričala priču o svom odrastanju i iskustvo sa hraniteljskom porodicom.
- Od treće godine sam u Domu za nezbrinutu decu u Beloj Crkvi. Bez ikakvog obrazloženja. Želim da budem jaka zbog sve te dece, pre svega. Sa 4 godine sestra i ja smo otišle kod žene koja je psihički nestabilna i agresivna, koja nas je zlozstavljala i psihički i fiziči. Ona je stalno podsticala i usađivala osećaj mržnje prema biološkim roditeljima. Ona nas je brutalno tukla za neke sitnice i mizerne stvari. Bilo mi je užasno teško, tamo sam provela 11 godina, ona me je omalovažavala na svaki način. Odatle smo otišli tako što je moja sestra smogla snage da pošalje pismo centru za socijalni rad, onda su došli u školu po mene, odatle su me uzeli i smestili u privremenu hraniteljsku porodicu - rekla je Milica i osvrnula se na roditelje:
- Majčinu sliku sam prvi put videla na grobu, nikada je nisam upoznala, otac je bio u zatvoru... Nisam želela da ga vidim a ni čujem... Nakon nekog vremena sam promenila mišljenje i srela se sa njim. Otac je preminuo pre 3 godine. Iz treće hraniteljske porodice otišla sam bukvalno na ulicu, zatim pozajmila novac za prvu kiriju, počela sam da živim sama, studirala sam i radila. Bilo je dana kada nisam imala ni za hleb. Ali što sam se više trudila, više sam i napredovala, imala sam fina primanja... Iz Srbije sam rešila da odem kada sam shvatila da ne mogu više da napredujem, napustila sam zemlju sa 100 evra u džepu. Dve godine sam bila u Švajcarskoj i radila kao hostesa. Sakupila sam novac i otvorila sam svoj salon. Tek kada sam postala svoj čovek, postala sam emotivnija i ranjivija. Za mene niko nije bio tu, tek kada sam stala na noge, tek tada su počeli da me tapšu po ramenu.
Inače, ona je sada dobila montažnu kuću u koju, kako kaže, treba mnogo uložiti, ali je presrećna zbog podrške koju ima.
Kurir.rs/I.B.
Bonus video: