Tromo pravosuđe u Italiji našlo se pod lupom javnosti posle tužve očajnih rođaka žrtava.
Dok je stajao uz kovčeg sina, Vićenco Agostino se zakleo da se neće ošišati ni obrijati sve gok pravda ne bude zadovoljena. To je bilo 10. avgusta 1989. godine, pet dana pošto je ubica mafije na motoru ubio policajca Antonina Agostina i njegovu ženu Idu koja je bila u petom mesecu trudnoće.
Par je ubijen u po bela dana, na promenadi na obali u gradu Vilagracia di Karini, tridesetak kilometara od Palerma. Vićenco je video kako ubice ispaljuju ceo šaržer metaka u njegovog sina, svoju snaju kako pogođena u srce pokušava da zagrli supruga.
Prošlog meseca sudija je objavio izveštaj o ubistvu Antonina Agostina u oviru istrage odbeglih mafijaša. Jedan od ubica, mafijaški bos Nino Madonia, osuđen je u martu na doživotni zatvor. Bio je to mali korak napred uprkos masi pitanja bez odgovora i činjenici da su mnogi od onih koji su bili umešani u ubistvo i dalje na slobodi.
Presuda je ponovo pokrenula debatu u Italiji o tromom pravosuđu i očajničkoj borbi porodica nevinih žrtava mafije za pravdu.
Tri decenije kasnije, Vićenco je održao obećanje. Brada mu je sada do grudi i postala je simbol otpora mafijaškim bosovima i duge potrage za istinom sa kojom su sučene stotine rođaka žrtava organizovanog kriminala u Italiji.
U izveštaju antimafijaškog udruženja Libera, gotovo 80 procenata od oko 600 slučajeva nevinih žrtava organizovanog kriminala u Italiji je delimično rešeno ili uopšte nije rešeno. Većina istraga je zatvorena zbog manjka dokaza, dok su brojne druge zarobljene u beskonačnim suđenjima. Desetine drugih čekaju pokretanje tužbe.
Frustrirane porodice žrtava često su pogođene psihološkim problemima poput depresije, napada panike, samoubilačkih tendencija i posttraumatskog stresa.
Ugledni britanski dnevni list Gardijan posetio je četiri regiona južne Italije, poznate po organizovanom kriminalu, i intervjuisao roditelje i decu žrtava decenijama posle njihovog ubistva, koji sada traže da se njihovi slučajevi ponovo otvore.
Više od 30 godina, Vićenco Agostino pokušava da ubedi tužioce da ponovo otvore istragu o smrti njegovog sina koja je bila zatvorena više puta. Rane istrage su pokazale da je u ratu protiv mafije koji je vodila italijanska država, Antonino radio kao tajni agent čiji je zadatak bio da locira odbeglog mafiozu. Njegova smrt otkrila je tajnu vezu članova italijanske tajne službe i mafijaša koja je i dan danas fokus istrage.
"Danas je jedna stvar jasna. Neki važni članovi države izdali su mog sina i obavestili mafiju da je tajni agent", rekao je Vićenco. "Ko su ti prevaranti bez vere u Boga koji su izdali ovu zemlju i podelili smrtne kazne članovima policije? Ne, još nije došlo vreme da se obrijem", rekao je on.
Prilikom policijskog prepoznavanja 2016. Vićenco je pokazao na sinovljevog kolegu kao jednog od umešanih u ubistvo Antonina. Zbog toga je Vićenco (86) sada primoran da živi pod konstantnom policijskom zaštitom.
"Gledati smrt sina, snaje i nerođenog unuka vam uništi život. U srcu imam ranu veliku kao krater", rekao je Vićenco. On i njegova supruga Augusta borili su se da se pronađu ubice njihovog sina. Augusta je umrla 2019. a na njenom spomeniku, odmah pored sina, stoji natpis: Ovde leži Augusta, Antoninova majka koja i dalje čeka istinu i pravdu.
Na drugom groblju, 200 kilometara dalje, na teritoriji kalabrijske Ndrangete, još jedan otac gleda u sinovljev nadgrobni spomenik. Kucka mu po spomeniku i pita ga da li ga čuje i kako mu je u raju. Otac se zove Martino Ćeravolo i kaže da nema mira od kada mu je Ndrangeta greškom ubila 19-godišnjeg sina Filipa 25. oktobra 2012.
"Te večeri, Filipo je planirao da se vidi sa devojkom koja je živela u malom mestu nekoliko kilometara odavde", kaže Martino (52) koji je sa sinom držao štand sa pozamanterijom. "Auto mu se pokvario pa je stopirao. Mladić iz Soriana Kalabra mu je stao. Nažalost, završio je u pogrešnom autobomilu pogrešne noći."
U to vreme, unutar Ndrangete se vodio naslini rak klanova Emanuele i Loiero. Filipo nije mogao da zna da je Domeniko Tasone, koji mu je ponudio prevoz, bio na spisku za odstrel suparničkog klana. Oko 22 časa, četvorica muškaraca su okružila Tasoneov automobil i otvorila vatru. Meci namenjeni Tasoneu pogodili su Filipa u glavu i grudi.
"Kada sam stigoa na mesto zločina, svet mi se potpuno raspao", kaže Martino koji svakodnevno pije sedative kako bi se izborio sa napadima panike. "Tasone je pobegao iz kola uzvikujući 'hoće da me ubiju!' On je preživeo a Filipo je ležao na tlu u barici krvi", dodao je Martino.
Filipov slučaj je zatvoren zbog nedostatka dokaza, uprkos tome što je tužilaštvo identifikovalo četvoricu napadača koji i dalje kontrolišu taj kraj. "Ti kriminalci su uzeli život mog sina - i naš", rekao je Martino.
Jedna njegova ćerka pati od depresije a žena je pokušala da mu se ubije pre tri godine kada je slučaj njenog sina ponovo zatvoren. "Ostavili su nas bez ikakve psihološke pomoći", rekao je Martino. "I ja sam razmišljao da se ubijem, da se zapalim ispred zgrade ministarstva pravde".
Psihološke posledice na porodice mogu da budu katastrofalne, naročito u slučajevima kada tela žrtava nikad anisu pronađena. Porodice tada žive u limbu koji ostavlja ozbiljne posledice poput depresije ili alkoholizma.
"Posle smrti mog oca, godinama sam patila od anksioznosti i napada panike dok je moja majka do kraja života patila od depresije", kaže Danijela Markone, 52-godišnja potpredsednica Liberije.
Danijelin otac, Frančesko je ubijen 31. marta 1995. na stepeništu njihove stambene zgrade. Ubio ga je ubica lokalne mafije u Fogiji, Pulja. Bio je direktor poreske uprave koji se žestoko borio protiv korupcije i utaje poreza.
Uprkos tome što je Markoneovo ubistvo klasičan primer mafijaškog pogubljenja, njegov slučaj je i dalje nerešen. "Znam majke koje su molile mafiju da im otkriju lokaciju tela, samo da bi sahranile svoje dete", kaže Danijela.
Čekanje na pravdu može da postane toliko frustrirajuće da pojedini rođaci postaju detektivi-amateri. Kada je Angelina Landa shvatila da policija ne istražuje smrt njenog oca Mikelea, 62-godišnjeg radnika obezbeđenja koga je ubila napuljska Kamora, odlučila je da uzme stvari u svoje ruke.
Kasalesi klan Kamore, koji je poslužio kao inspiracija za TV seriju "Gomora", je 2006. pokrenuo unosan posao krađe baterija za industrijske telefone. Mikele je posavljen da čuva Vodafonov repetitor kod Mongradonea ui Kampanji koju je kontrolisala Kamora. Njegovo ugljenisano telo pronađeno je 5. septembra 2006. u njegovom malom fijatu.
"Braća i ja smo svhatili da moramo nešto da preduzmemo", kaže Angelina (48), nastavnica u osnovnoj školi. "Pet dana posle njegovog nestanka, preskočili smo ogradu parkinga gde je policija ostavila njegov zapaljeni automobill. U pepelu smo pronašli njegove kosti. Ni posle pet dana mu nisu sklonili ostatke iz automobila", ispričala je ona.
Istražitelji su slučaj zatvorili posle nekoliko meseci jer, kako su rekli, nisu imali dovoljno dokazaa.
Još jedan faktor koji komplimkuje rešavanje ovih slučajeva je "omerta", mafijaški kodeks ćutanja. "Mafioze retko svedoče protiv svojih, uključujući i rivale", kaže Markone.
"U mafijaškim ubistvima je teško pronaći očevice, naročito u malim gradovima gde su krimi grupe duboko prožele zajednicu i gde je omerta društveni fenomen", dodala je ona. "Ljudi nerado istupaju jer se plaše posledica".
"Kodeks ćutanja je osnova mafijaške snage", kaže Federiko Kafiero de Raho, tužilac koji goni mafiju. "Istrage mafijaških ubistava mogu da budu veoma komplikovane. Ubistvo koje naruče šefovi nikada ne izvršava jedna osoba, već postoji čitav niz onih odgovornih. Zbog toga su istrage teške, osim ako uhapšeni mafijaš ne progovori", objasnio je on.
Paradoksalno, ponekad nada da će slučajevi biti ponovo otvoreni leži u rukama mafijaša koji su počinili ubistva, uhapšeni su i odlučili su da sarađuju sa tužilaštvom u zamenu za manju kaznu. Proteklih godina, takvi slučajevi su bacili svetlost na brojne zaboravljene slučajeve.
"Prelistavam novine svakog dana u nadi da ću saznati da se neki mafijaš preobratio", kaže Martino Ćeravolo. "Znam da je to frustrirajuće, ali nikada nisam tražio vendetu, samo pravdu. I dok je ne nađem, nastaviću da kucam sinu na grob kako bi znao da nisam odustao od njega. Bez prabvde nema mira, ni za mene ni za njega", rekao je on.
Kurir.rs