Kada razmišljamo o ledu, ono što nam se pojavi pred očima je hladna i čvrsta površina za koju se nikako ne bi moglo reći da je fleksibilna. Upravo suprotno, led se lako lomi i brzo puca. Barem je to tako bilo do sada.
Kineski naučnici uspeli su da stvore mikrovlakna leda koja su jako savitljiva i time otvorili nove mogućnosti za istraživanje fizike leda.
Naime, led se ne ponaša uvek onako kako mi očekujemo, a savršen primer toga je njegova elastičnost ili, bolje rečeno, nedostatak te osobine.
Teoretski, led bi trebalo da ima maksimalno elastično naprezanje od oko 15 odsto, ali do sada je izmereno maksimalno elastično naprezanje od samo 0.3 posto – što je veliko odstupanje od teorijskog predviđanja. Razlog tome je taj što kristali leda imaju strukturne nesavršenosti koje povećavaju njihovu lomljivost, piše Science Alert.
Kineski naučnici uspeli da stvore fleksibilan led
Naučnici sa Univerziteta Žejiang u Kini pokušali su da povećaju fleksibilnost leda stvaranjem njegovih kristala sa što manje nesavršenosti. Stavili su iglu u ultrahladnu komoru na oko minus 50 stepeni Celzijusovih. Zatim su u komoru pustili vodenu paru i stvorili električno polje. To je privuklo molekule vode na vrh igle, gde su se kristalizovale, stvarajući mikrovlakna maksimalne širine oko 10 mikrometara, što je uže od ljudske dlake.
Zatim su snizili temperature na između minus 70 i minus 150 stepeni Celzijusovih i pokušali da saviju ledena vlakna. Ustanovili su da se vlakna na minus 150 stepeni mogu saviti u gotovo kružni oblik, radijusa 20 mikrometara; što ukazuje na maksimalno elastično naprezanje od 10.9 odsto.
Posle se vratio u svoj pređašnji oblik
Ono što je posebno zanimljivo je to da, kada su pustili led, on nije ostao u kružnom obliku, već se vratio u svoj pređašnji položaj.
"Ukratko, ova elastična ledena mikrovlakna mogu da ponude alternativnu platformu za istraživanje fizike leda i da otvore prethodno neistražene mogućnosti za tehnologiju povezanu sa ledom", naveli su naučnici u studiji.
Istraživanje naziva "Elastic ice microfibers" objavljeno je u časopisu Science.
Kurir.rs