Marina Minić, devojka je koju je zemunskoj cvećari iz vatrenog oružja sa nekoliko hica upucao partner Saša Stojilković. Posle nekoliko godina u invalidskim kolicima i isto toliko vremena provedenih u prikupljanju sredstava za operaciju na Tajlandu, ona je uspela da stane na noge, ali i da progovori o nasilju.
"Prvi put se fizički napad desio kad me je pretukao. Na sredini zajedničkog života krenulo je sa svađama, prestao je da bude nežan, počeo je da pije mnogi više, ništa od toga mi se nije sviđao, živiš sa nekim, ne čini ti se tako strašno", ispričala je ona i dodala da te nasilničke znake nije ni prepoznala, a da vreme koje su proveli zajedno nije htela da baci niz vodu.
Posle njihovog raskida, momak je našao na novom poslu i upucao je na četiri mesta, a potom oduzeo život i sebi.
Psihoterapeut prof. dr Aleksandra Đurić kaže da su istraživanja pokazala da je podrška javnosti zlostavljanim ženama izuzetno važna za prevazilaženje traume.
- U patrijarhalnim sredinama postoji tendencija da se žrtve negiraju i omalovažavaju, što može biti kontraproduktivno - kaže Aleksandra.
- Brojni psiholozi baš kada je bio aktuelan slučaj Milene Radulović koji su dali odgovor na pitanje zašto su žene toliko dugo ćutale, pre nego što su prijavile zločin. Važno je da shvatimo da je to velika trauma, u tom slučaju govori se i o psihičkoj i o fizičkoj povredi. Kada do takve traume dođe, normalno je da postoji jedan vid odbrambenog mehanizma, koji se zove potiskivanje - kaže Aleksandra i dodaje da je preboljevanje traume individualna stvar.
- Izuzetno je važno da kao društvo i kroz medije i brojne nevladine organizacije, pošeljemo jednu poruku da žrtva nikad nije kriva. Da ne treba da se oseća krivom, da motivišemo i mlade ljude i žene i muškarce koji trpe neko nasilje da prijavljuju i da shvate da postoji sistem i podrške i pravni sistem, koji može da pruži pomoć - navela je Aleksandra.
Kurir.rs
Bonus video: