- Za svega 24 minuta metroom ćemo stizati od Železnika do Karaburme. Radni danima u špicu metro će ići na 2,2 minuta, u polušpicu na tri i po minuta, po podne na pet, a ujutru i uveče na sedam minuta. Maksimalna brzina na otvorenom biće 80 km na sat, a na ulasku i izlasku iz stanica 30 - kaže u intervjuu za Kurir Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.
Grad tek treba da potpiše ugovor za projektovanje druge linije metroa.
- Grad Beograd će u narednih nekoliko nedelja potpisati taj ugovor s francuskom kompanijom "Ežis", koja projektuje i prvu liniju. Ubrzano se rade geološka istraživanja za obe linije, po gradu se buše rupe i na dubini do 60 m, radi se katastar rizika, odnosno Zavod za veštačenje snima stanje svih zgrada na trasi metroa.
Određeno je gde će biti, ali ne i kako će izgledati metro stanice.
- Na prve dve linije biće 42 stanice na 40,3 km trase. Prva linija od Železnika do Mirijeva biće duga 21,1 km, a druga od Zemuna do Mirijeva 18,9 km. Obe će imati po 21 stanicu. Prve nedelje septembra, zajedno sa Društvom arhitekata Beograda, raspisujemo konkurs za projektovanje prvih 16 stanica na prvoj liniji. Pružićemo priliku domaćim arhitektama jer svaka stanica treba da bude drugačija i da govori o istoriji tog dela grada. Nažalost, mnogi Beograđani ne znaju istoriju grada, pa je metro prilika da je, dok putuju, recimo, na posao i nauče. Na primer, stanica na Banovom brdu mogla bi da nam kaže ko je bio Matija Ban, po kome taj deo grada i dobio naziv. Konačno, posle pola veka, od 4. decembra 1970, kada je tadašnji gradonačelnik Branko Pešić najavio izgradnju metroa, dočekaćemo u novembru da ona i počne, i to gradnjom depoa na Makiškom polju.
I to baš na Makiškom polju - glavnom izvorištu vodosnabdevanja čitave prestonice, čime u pitanje dovodite pijaću vodu za dva miliona ljudi.
- Na Makiškom polju još od pedesetih godina prošlog veka postoji železnički depo sa šinama i kolosecima i to nikome ne smeta duže od 70 godina.
Ali to ne može da se poredi.
- Sada je mnogo bezbednija tehnologija nego što je bila ona od pre 70 godina. Inače, nijedan objekat na Makiškom polju nema kanalizaciju, pa njihove septičke jame direktno utiču na vodoizvorište. Nelegalni objekti biće srušeni, a oni koji ostanu dobiće kanalizaciju sa prečišćivačem otpadnih voda. A tamo su sada i njive, koje se obično đubre pesticidima, a oni se ne rastvraju i opasni su po vodoizvorište. Kada izgradimo depo, neće biti poljoprivrednog zemljišta jer ćemo ga otkupiti, a time neće biti ni pesticida.
Za početak idu dve linije metroa za 4,6 milijardi evra.
- Budžet Grada Beograda, koji je danas najveći u istoriji prestonice, iznosi 1,219 milijardi evra. Dakle, izgradnja dve linije košta kao četiri godišnja budžeta Grada, što znači da ga Beograd sam nikada ne bi mogao izgraditi. Zahvalni smo Vučiću što je obezbedio 4,6 milijardi evra da bi Beograd dobio metro. Prva linija će biti završena 2028, a druga 2030. godine.
I ta prva linija ne obuhvata ni Prokop ni Univerzitetski klinički centar Srbije, koji je zdravstveno čvorište cele Srbije.
- Nigde na svetu metro ne prolazi ispod bolnica jer vibracije koje ljudi inače ne osećaju utiču na rad osetljivih instrumenata koji se koriste u medicini. Prva linija delom će zakačiti Kneza Miloša, a metro stanica Mostar biće svega 400 m od UKC Srbije, od koga će se do nje pružati podzemna traka, da se ljudi direktno spuste, bez pešačenja. Prokop će biti obuhvaćen trećom linijom metroa, a inače je pokriven BG vozom, s koga će moći da se presedne na nekoliko stanica metroa. Istovremeno radimo i na projektu BG voza - gradske lake železnice koja treba s metroom da spoji Surčin i Obrenovac, duplira koloseke za Lazarevac i Mladenovac, i naravno povezuje s gradom i Barajevo i Sopot. U špicu će do centra grada sva ta naselja imati voz na 10 do 12 minuta, a van špica na 45 minuta. I kada se tome doda da ćemo u novembru usvojiti plan generalne regulacije šinskog sistema na teritoriji Beograda, koji podrazumeva širenje tramvajske mreže od Požeške prema Ceraku, od Jurija Gagarina ka Bežanijskoj kosi i od Bogoslovije do Ade Huje, osnovni sistem javnog prevoza već 2030. biće na šinama, a ne autobuski, čime Beograd izvodi pravu revoluciju u saobraćaju.
Kritikuju vas da ste s Vučićem i Malim crtali trase metroa koje idu iz nigde u nigde, tim pre što je Makiško polje pustahija.
- To je još jedna glupost jer postavljanjem linija metroa, kao i BG voza, određujemo pravac razvoja grada. Čim smo objavili trase metroa, za 10 odsto je porasla cena nekretnina na oko kilometar oko stanica, što je i normalno. Možete li da zamislite kako će izgledati delovi Mirijeva, Železnika ili Žarkova sa metro stanicama. Planiramo razvoj grada decenijama unapred. A trasa je plod skoro petogodišnjeg rada domaćih stručnjaka i renomiranih stranih kompanija. Master plan saobraćaja radili su Saobraćajni fakultet i Zavod za urbanizam Grada Beograda, a prethodno je utvrđeno da je najopterećenija linija u gradu potez od Makiškog polja do Sajma. Osim toga, trasa je utvrđena na osnovu analize jedne od najvećih britanskih kompanija - WSP, a projekt radi "Ežis", jedna od najvećih kompanija na svetu u ovoj oblasti.
(Kurir.rs/J. S. Spasić)