Beč je jedan od gradova u inostranstvu u kome živi najviše Srba i prema nezvaničnim podacima, trenutno ih ima nešto manje od 200.000.
Milesa Tošić (32) koja već četiri godine živi u ovom gradu, otkiva za Mondo kako ženu iz Srbije "prepoznaje na kilometar", kako se naši ljudi ponašaju u Austriji i po čemu se razlikujemo kada je u pitanju vožnja, kupovina, alkohol, gajenje dece, izgled, druženje...
"Prepoznam Srbe u Beču na kilometar i po oblačenju, jer se mnogo više sređujemo i vodimo računa o garderobi, ali i po mnogim drugim stvarima", kaže Milesa, za Mondo.
"Nije ih briga za garderobu, slaganje boja i slično. Ništa se ne slaže ni sa čim, ali potpuno su ležerni i ne opterećuju se time. Takođe, prepoznamo se zato što smo u gradu uvek najgrlatiji i najglasniji. Ako čujete u dva ujutru na terasi neku buku, to uglavnom naši ljudi pričaju o sportu, politici u Srbiji, rijalitijima i vode rasprave. U vožnji svi poštuju red, zato što je zakon vrlo strog, radari su svuda i kazne samo stižu. Ako te ne uhvati radar, slikaće te neki savesni građanin i poslati policiji", tvrdi ona.
Zaboravljaju na kafiće
Iako su Srbi poznati po tome što često posećuju kafiće i kafane, Milesa tvrdi da u Austriji vrlo često gubimo ovu naviku, kojoj se vraćamo samo kada dođemo u Srbiju.
"Ovde nema kafića kao u Srbiji na svakom ćošku, već moraš da ideš u centar grada, što retko ko radi. Nedavno se drugarica vratila iz Srbije i pričala kako je svakog dana išla negde na piće. Pitam je, koliko si to puta uradila u Beču, kaže jednom za dve godine. U Austriji u kafiće izlaze uglavnom stariji ljudi, dok omladina izlazi po klubovima, tržnim centrima i restoranima brze hrane", kaže MIlesa.
Prema njenim rečima, primetila je da većina Austrinaca sklapa brak ili vrlo rano, već sa 20 godina ili tek nakon 40. godine, kada se ostvare u karijeri. Gotovo sve srpske porodice koje žive u ovoj zemlji imaju troje ili četvoro dece.
"To je zato što ovde to mogu da iznesu novčano i ekonomski. Porodiljsko i dodaci su vrlo dobro plaćeni. Decu uglavnom izvodimo po parkovima i družimo se u kućnim posetama. Razlike između naših i njihovih majki su ogromne kada se gleda način vaspitanja", tvrdi naša sagovornica iz Beča.
Gledaju u čudu dok jurimo decu po parku
Naše majke, računajući tu i mene, redovno prate decu u parku, viču na njih kada su nemirna. Stalno čujete upozorenja kao što su "pazi na ljuljašku, pašćeš, nemoj to da radiš, gde gledaš...", kaže Milesa Tošić.
"Austrijanke sve to gledaju u čudu, jer one to ne rade. Kada njihovo dete plače, puste ga da se isplače, pa posle toga razgovaraju sa njim kao sa odraslim čovekom. Smatram da je to delom u njihovoj kulturi, a delom i zbog zakona koji je jako strog kada su deca u pitanju. Gotovo da ne smeš da povisiš ton, bar ne kada si na javnom mestu", tvrdi Milesa.
Dok mi gledamo da okolo bude što više dece, da se igraju zajedno, njih za to nije briga. Najčešće možeš da vidiš dve majke sa po jednim deteom koje nemaju komunakciju sa ostalima.
"Naša deca uglavnom se zbliže sa Makedoncima, Albancima, Bosancima. Sve one za užinu donose grickalice i slatkiše, dok Austrijanke to nikada ne rade. One nose sir, grožđe, papriku, uglavnom sveže i povrće. Pored toga što deluje da vode računa o zdravlju, većina ih je gojazna. U restoranima jedu i piju mnogo više alkohola nego mi. Nemaju grancice i piju gotovo dok se ne onesveste", kaže ova Srpkinja.
Bacaju i oni opuške
Postoji zabluda da stranci ne smeju da bace opušak ili papirić nigde van korpe za otpatke. Zapravo, često viđam da to rade, ali je razlika u tome što se mnogo češće čisti, tvrdi Milesa.
"Često se dešava da je u parku pet, šest majki koje ostave đubre i opuške za sobom. Ipak, niko oko toga ne pravi dramu, jer ako dođete za sat ili dva, sve će biti počišćeno. Imaju čistače koji na mnogim mestima u Beču rade gotovo neprestano. To je tajna čistoće, a ne to što su svi kulturni", kaže ona.
Nažalost, često možete da vidite i prepoznate naše ljude koji preturaju po kontejnerima po Austriji. Naravno, ima tu i raznih drugih nacionalnosti, ali Austrijanaca gotovo nikada.
"Austrijanci zapravo sezonski menjaju stvari, pre svega garderobu. Jedne godine nešto nose, druge bace. Imaju takozvane humanitarne kontejnere u koje se sve to odlaže, ali mnogi ostavljaju stvari u običnim kontejnerima. Mnogo naši ljudi odatle vadi garderobu i prodaju je u Srbiji. Tu se nađe dosta frimiranih stvari, cipela, patika, svega", kaže naša sagovornica.
Kurir.rs/Mondo