Suzana Jovanović se prisetila svojih početaka i svoje želje da postane poznata i cenjena pevačica.
Ističe da je jako bila usmerena na svoju karijeru, da je češće štedela nego trošila novac, ne bi li što pre objavila svoje pesme. Ne stidi se ničega, kaže, jer iza nje je veliki put koji je sama birala i ponosi se njime.
- Profesor muzičkog je prvi primetio moj talenat. Bila sam najgrlatija i najglasnija u horu (smeh), a nakon toga sam krenula i kao solista, ali sa horskom podrškom iza sebe. Stalno sam u školi govorila 'Videćete vi, ja ću biti poznata', ne znam ni sama zašto sam to isticala. Sa petnaest godina sam krenula da nastupam po Domovima kulture, igrala sam i u folkloru. Bila sam svestrana, sve što je bilo vezano za muziku ja sam volela", rekla je Suzana i dodala:
"Jednoga dana komšije su pravile svadbu i pozvali su me da dođem kao gost i da malo pevam. Ja devojčurak, dete, pun šator gostiju, tu su i muzičari i pevačica, a ja sam tad znala samo deset pesama. Odmah sam rekla orkestru da mi niko ništa ne naručuje, jer nisam znala više. Sećam se da sam toliko bakiša uzela da su mi posle muzičari rekli 'Pa zašto smo mi došli ovde?'. Na kraju smo podelili bakšiš i svi su bili oduševljeni. Od tada je sve krenulo što se tiče mog pevačkog poziva", prisetila se Suzana.
Kurir.rs/Grand Online/M.M.
Bonus video: