Komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Mihailović pogubljen je na današnji dan pre 75 godina, a mnogi detalji o suđenju i smrti i danas su obavijeni velom tajne.
Iako se o generalu Mihailoviću danas ne zna mnogo toga, pre svega gde je ubijen i sahranjen, jedan zanimljiv detalj iz kratkog perioda njegovog tamnovanja je poznat, a to je poslednja knjiga koju je pročitao.
Priča o poslednjim danima generala Draže Mihailovića postala je poznata decenijama kasnije nakon što je Josif Malović, partizanski prvoborac i glavni islednik u slučaju "Suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941-1945)" objavio svoja sećanja.
Između ostalog, Malović je i opisao kako je Dragoljub Mihailović provodio vreme čekajući suđenje i presudu.
Sve do početka suđenja Draža se nalazio u posebno pripremljenoj sobi u sedištu OZNE. U ćeliji nije bilo ničega osim gvozdenog kreveta prekrivenog vojničkim ćebetom. Na njemu je sedeo general Mihailović u prostoj vojničkoj bluzi i cokulama bez pertli i sa policijskim lisicama na rukama.
Malović je zapisao i to da je Mihailoviću bilo dozvoljeno da čita.
- Najviše vremena je provodio uz knjigu. Nije se odvajao od Stendalovog "Parmskog kartuzijanskog manastira". Dočitavao ga je ko zna koliko puta i to na francuskom - svedočio je kasnije islednik.
Upravo ovo Stendalovo remek-delo poslednje je što je general Mihailović pročitao pre nego što je streljan.
Ironično, to je jedan od najčuvenijih romana o izgubljenim iluzijama. Smatra se Stendalovim najlepšim delom. Radnja se dešava u Italiji početkom 19. veka i govori o čoveku koji sanja o slavi i ljubavi. San o uspehu na bojnom polju u Napoleonovoj vojsci neće se ostvariti, ali će prepoznati ljubav svog života u ćerci svoga tamničara.
(Kurir.rs/Istorijski zabavnik)