RAZOTKRIVAMO NAJVEĆE MITOVE I ZABLUDE O VAKCINAMA: Ispitujemo zašto se mladi plaše cepiva
U Srbiji je za šest meseci protiv koronavirusa vakcinisano oko 50 odsto građana, a trećina nevakcinisanih se još uvek razmišlja da li da primi vakcinu! Neki se, kako su pokazala nedavna istraživanja, i dalje kolebaju jer nisu uvereni da je cepivo bezbedno i efikasno, drugi smtraju da je rizik od obolevanja od kovida mnogo manji od rizika od vakcine, a jedan deo građana pogrešno veruje da zbog zdravstvenih razloga ne mogu da se imunizuju.
Većina ovih uverenja predstavljaju obične mitove i zabludu, a stručnjaci za Kurir detaljno razjašnjavaju najčešće dileme koje ljudi imaju.
Imunolog prof. dr Dušan Popadić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže za Kurir da je apsolutno netačna tvrdnja mnogih da vakcina nije dovoljno ispitana i bezbedna.
Potpuno je bezbedna
- Vakcine protiv virusa korona su zapravo ispitane na većem broju ispitanika nego što se radilo do tada, jer je kovid bio svuda oko nas, pa je relativno brzo mogla da se ispita njihova efektivnost. Pogrešno je uverenje da su one nešto novo. „Sinofarmova“ vakcina rađena je po tehnologiji po kojoj se već 80 godina proizvode vakcine. Vektorske vakcine, kao što su „sputnjik“ i „astra zeneka“, razvijaju se više od 20 godina i odobrene su neposredno pre kovida 19. Slična platforma se primenjuje kod vakcina protiv ebole. Vakcina bazirane na iRNK se barem dvadesetak godina istražuju, pre svega za lečenje tumora. Najjednostavnije su, imaju najmanje komponenti i teoretski mogu da izazovu najmanje neželjenih efekata. Sve su ispitane na desetinama hiljada ispitanika u fazi tri - navodi Popadić.
Posledice korone strašnije od imunizacije
Više od polovine mladih do 30 godina veruje da je rizik od vakcine isti ili veći od rizika od kovida, a dr Popadić kaže da je to potpuno netačno jer vakcinacija ne ostavlja nikakve dugoročne posledice, dok je rizik od kovida neuporedivo veći, kao i rizik da nakon preležanog kovida ostanu posledice:
- Mladi ređe razvijaju teže kliničke slike i ređe i umiru nego stariji, ali ipak umiru. Smatra se da su kod starijih od 80 godina šanse da umru preko 10 odsto, dok je kod mladih do 30 godina to 0,2 odsto. To znači da će svaki 500. zaraženi da umre, što uopšte nije zanemarljiv broj.
Prirodan imunitet nije dovoljna zaštita
Građani, a posebno mladi, veruju i da je snažan imunitet dovoljna zaštita od korone.
- Niko ne može da ima toliko snažan imunitet da odjednom primi veliku infektivnu dozu i da joj se odupre. To što se hrane zdravo i vežbaju je dobro za njihovo opšte zdravlje, ali to nema nikakve veze sa otpornošću na virus - kaže dr Popadić.
Imunizacija za sve
U javnosti je, posebno zbog protokola koji su se menjali, još uvek nejasno ko ne sme da primi vakcinu. Zabunu su ponekad unosili i pojedini lekari, koji su oprez preporučivali onima sa hroničnim bolestima, onkološkim pacijentima i onima na imunosupresivnoj terapiji.
- Oni na onkološkim tretmanima ili na imunosupresivnim terapijama su prvi kandidati za vakcinaciju. Njih je najvažnije zaštiti, jer im je oslabljen imunosistem, s tim što su oni, nažalost, kandidati da najslabije odgovore na vakcinaciju. Što se alergija tiče, nijedna vakcina ne sadrži penicilin, kikiriki, morske plodove ili nešto slično, te ne predstavljaju opasnost za ljude koji su alergični na neku hranu ili lek. Vakcinu ne treba da primi samo onaj ko je alergičan na neku komponentu vakcine - kaže dr Popadić.
Ne izaziva sterilitet
On naglašava i da vakcina ne može da izazove sterilitet, jer ona ne interferira sa bilo kojom reproduktivnom funkcijom muškaraca ili žena.
- Vakcina se ubrizgava u rame i odlazi u drenirajuće limfne čvorove koji se nalaze ispod ključne kosti i tu se umnožavaju ćelije koje posle mogu da odgovore na infekciju. Ništa od toga ne dospe do bilo kog reproduktivnog organa.
Ne ugrađuju nam čipove
Dr Popadić kaže i da je svako ko se vakcinisao video da je u vakcini bistra tečnost:
- Čipovi koji se plasiraju ljudima i životinjama su veličine pirinča i da im se tako nešto ubrizgava, ljudi bi znali. S druge strane, postoje mnogo elegantniji načini praćenja, kao na primer preko mobilnih telefona i aplikacija koje su ugrađene u telefon. Nema potrebe da neko troši silan novac za vakcine kada može da to radi besplatno.
Naš čuveni epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže za Kurir da je do sada u Srbiji i u svetu dato na milione i milione doza i da nije bilo nikakvih ozbiljnijh neželjenih efekata.
- Današnje vakcine su toliko usavršene da je broj kontraindikacija manji od jedan ili dva odsto od ukupne populacije. To je tako malo da je praktično zanemarljivo. Vakcine su toliko bezbedne da nema nikakvih razloga da bilo ko strahuje.
DANAS NE PROPUSTITE NOVI BROJ PORODIČNOG MAGAZINA LENA! DA SE BORE NE PRODUBLJUJU - koža u menopauzi traži pojačanu negu
I ove nedelje samo uz Kurir poklon - najbolji porodični magazin u Srbiji!
Danas u novom broju magazina Lena pročitajte kako da u menopauzi sprečite produbljivanje bora, jer tada koža traži pojačanu negu. Ovaj period je prirodan u životu žene, ali isto tako može biti izuzetno zahtevan. Na sreću, možete ublaži ti probleme na više načina.
Saznajte sve što bi trebalo da znate o kanceru, a niste imali koga da pitate.
Otkrivamo 12 najdragocenijih ljubavnih lekcija.
Ovo mora da se proba: Slatka pita s mladim tikvicama.
Vesna da Vinča u intervjuu za Lenu: Od loše ljubavi treba bežati.