Interakcije između takozvanog Kosova i Grčke postale su sve češće u prvoj polovini 2021.
Kako piše jedan prištinski portal, poseta premijera Aljbina Kurtija Grčkoj prošle nedelje, tokom koje ga je u Atini primio njegov grčki kolega, premijer Kirjakos Mitsotakis, usledila je nakon niza međusobnih poseta između zvaničnika dve zemlje.
Kao deo svog nedeljnog boravka, premijer Kurti susreo se sa dugačkom listom grčkih zvaničnika, uključujući ministra nacionalne odbrane i lidera opozicije Aleksisa Ciprasa.
Ovaj bilateralni odnos mnogima je ostavio prostor da se zapitaju da li je Grčka blizu formalnog priznavanja Kosova, što bi moglo biti iznenađenje s obzirom na to da dve države ne dele istoriju bliskih diplomatskih veza. U stvari, pozicija Grčke uvek je zaglavila u nečemu kao što je status kuo u vezi sa nezavisnošću Kosova i njegovim naknadnim međunarodnim priznanjem, prenosi prištinski portal Prishtina Insight.
- Sa grčke tačke gledišta, priznavanje Kosova naišlo bi na odobrenje mnogih zapadnih zemalja, uključujući jake kosovske partnere i saveznike, i smatralo bi se stvarnim doprinosom njegovoj perspektivi regionalnog mira i prosperiteta. Da bi zaključila nedavnu blisku saradnju i formalizovala bilateralne veze, preostalo je samo da se Grčka svrsta u redove onih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i uspostavile diplomatske veze. Do tada, takozvano Kosovo bi trebalo da održi svoju politiku bliskog partnerstva sa Grčkom u brojnim oblastima od zajedničkog interesa - navodi se u tekstu.
Dalje se dodaje da u pogledu finansijske saradnje i trgovine, obe zemlje, budući da su geografski bliske, zajedno su radile na razvoju. Za Grčku, ekonomski rast dolazi paralelno sa stabilnošću, a njena posvećenost poboljšanju odnosa sa takozvanim Kosovom, kao i težnja za regionalnim razvojem i stabilnošću bila je kontinuirana politika.
Zapravo, u prošlosti je grčko glasanje omogućilo da se takozvano Kosovo pridruži Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i drugim međunarodnim ekonomskim institucijama, uključujući Međunarodni monetarni fond i Banku za razvoj Saveta Evrope. Grčka takođe trenutno učestvuje u EULEKS-u i NATO misiji KFOR-a.
Grčka kancelarija za vezu na takozvanom Kosovu, koja funkcioniše umesto ambasade, ali na nivou ambasadora, takođe ima moć izdavanja viza i ovo je mnogim stanovnicima Kosova olakšalo posetu Grčkoj kao turističkoj destinaciji. Takođe je olakšao kretanje studenata i investitora i otvorio put za proširenje kulturnih veza, navodi se u tekstu.
Inače, tekst je pisala Klarisa Fetahu, koja je diplomirana pravnica sa Univerziteta u Prištini i radila je u kosovskom civilnom društvu i trenutno je istraživač spoljne politike.
(Kurir.rs/Prishtina Insight)