Direktor Programa za izgradnju mira i prava pri Institutu za studije ljudskih prava njujorškog univerziteta Kolumbija i bivši savetnik Stejt departmenta Dejvid Filips izjavio je da bi američka administracija trebalo da imenuje posebnog predsedničkog izaslanika koji bi se uključio u dijalog Beograda i Prištine.
Taj stav, nekadašnji viši savetnik u američkom Stejt departmentu, izrekao je u intervjuu nakon još jedne runde dijaloga dve strane kojoj su i sami posrednici iz redova Evropske unije dodelili slab učinak, javlja Glas Amerike.
Dobro je što sastanak održan jer je dijalog poželjniji od konfrontacije, ali potrebno je da ovi razgovori imaju bolju strukturu – da budu bolje organizovani, rekao je Dejvid Filips, iznoseći tvrdnju da nikada nije utvrđeno o čemu se tačno radi u dijalogu.
"Ili kakav bi trebalo da bude njegov dnevni red. Ukoliko treba da dovede do sporazuma potrebno mu je efikasnije vođenje. Zato predlažem da američke vlasti imenuju posebnog predsedničkog izaslanika koji bi sarađivao sa Miroslavom Lajčakom – čime bi bio podignut nivo učesnika i izvršio se dodatni pritisak na strane da iskažu izraze dobru volju i budu konstruktivne", ukazao je on.
Dodao je da je potrebno da to bude osoba upoznata sa problemima koja strane u razgovorima može da dovede do sporazuma, neko ko je objektivan i uravnotežen i poznavalac je lokalnih prilika.
Bez aktivnog američkog angažmana, čitav ovaj proces će se omalovažavati i neće doprineti ničemu. Evropska unija nije kvalifikovana da bude jedini posrednik u trenutku kada je ostala neusvojena liberalizacija viznog režima za (tzv.) Kosovo i dok njenih pet članica ne priznaje nezavisnost Kosova, ocenio je Filips.
Upitan šta bi trebalo da bude prvi od poteza bilo koje od strana kako bi se poboljšao kvalitet dijaloga, on je odgovorio da bi za početak, Srbija trebalo da pruži informacije o više od 1.600 nestalih osoba i porodicama preda njihove posmrtne ostatke.
Sve dok se tako nešto ne uradi, nedostaje dobre volje i kredibiliteta. Lopta se trenutno nalazi u dvorištu Srbije i važno je da gospodin Vučić i Beograd nešto učine kako bi pospešili dinamiku diskusije. Rešavanje pitanja nestalih osoba bilo bi dobro mesto za početak, istakao je on.
Kako je naglasio, trebalo bi jasno da naznači šta je Zajednica srpskih opština bez izvršnih ovlašćenja.
Ustav (tzv.) Kosova već pruža dovoljnu meru zaštite manjinskih prava, tu su i principi plana Martija Ahtisarija. Ukoliko Kosovo odbaci formiranje Zajednice srpskih opština treba da definiše kako će biti uređene oblasti na koje se odnosilo to rešenje – kakav će biti delokrug lokalne uprave. Važno je da postoji prava razmena mišljenja, istakao je Filips.
On je podsetio da je u pregovaračkom poglavlju 35 jasno naznačeno da nema evropske integracije dok Beograd i Priština ne uspostave dobrosusedske odnose.
(Kurir.rs/FoNet)