Slobodan Milošević nekadašnji predsednik Srbije i Jugoslavije u očima Zapada je prošao put od faktora stabilnosti i mira pa do balkanskog kasapina. U svojoj zemlji je bi i voljen i osporavan. Danas dok jedni za njim žale i tvrde da ćemo "Slobu praviti od blata" drugi spominju da su takve izjave sramotne opisujući Miloševićevu vladavinu kao autokratsku koja je zemlju uvukla u nepotrebne sukobe, ratove i sankcije.
Mi vam danas donosimo neka od svedočenja o njemu i njegovom životu.
ZAJEDNIČKI ROĐENDAN
Glumac Dragan Nikolić,koji je dve godine bio mlađi od Miloševića u jednom intervjuu ispričao kako se on šalio na konto tog datuma.
"Ono što je zanimljivo u vezi mog rođendana, taj 20. avgust je bio rođendan i predsednika Slobodana Miloševića, jedino je on bio dve godine stariji. U vreme kada je to bilo i opasno reći, kada je on bio na vlasti, zvali su me novinari koji su znali da smo istog dana rođeni. Zvali su me i pitali šta bih poručio predsedniku za rođendan. I onda bih ja rekao da mu želim ono što i sebi - puno zdravlja i da što pre ode u penziju. I nije me poslušao, a ko zna šta bi bilo da jeste. To su objavili ali mi nije falila dlaka sa glave", rekao je tom prilikom Dragan Nikolić.
GUTOVIĆ O MILOŠEVIĆEVOM PROROČANSTVU
"Taj dan je obeležen po strašnom predviđanju predsednika Slobodana Miloševića koji je tada gubio vlast... Po njegovom proročanstvu... Milošević je skidajući sa krunom i glavu predvideo ovaj scenario koji taj isti narod koji se drao i lupao Skupštinu nije video...Ali on je video", ispričao je glumac Milan Gutović jednom prilikom o petom oktobru.
"Posle je 5. oktobar proslavio i nekoliko kriminalaca značajnih koji su ostali u našem javnom životu. Njima tepamo i kažemo da su političari".
SLOBA I JA SMO ZAJEDNO STUDIRALI, MIRI SAM DAO PRVI POSAO...
Slobi su se ubili i otac i majka. Išao sam na sahranu njene majke Stanislave. Ona je bila profesorka u Požarevcu. Miloševićev je otac je završio bogoslovski fakultet, bio je generacija patrijarha Pavla. Video sam ja njihove zajedničke slike kako se grle, ispričao je jednom prilikom Miroslav Todorović.
"Potom on počinje da radi kao sveštenik i kada je u jednom trenutku želeo da se oženi sa Stanislavom, Slobinom majkom, vladika nije dozvolio jer je ona bila komunistkinja. On je zbog toga skinuo mantiju i onda je jedno vreme bio profesor ruskog. Sloba i ja smo bili dobri drugari ali sam govorio da su i ona i Mira bolesni ljudi i da Srbija sa njima neće imati sreće."
Kaže kako je dobro poznavao Miru Marković, jer je bio dobar drug sa njenim mužem - Slobodanom Miloševićem.
"Zajedno sam studirao sa Slobom, bili smo po raznim radnim akcijama zajedno. Doduše on je na tim akcijama bio šef a mi smo radili i kopali. Onda se mi postrojimo a Sloba vrši smotru. Onda smo se mi, njegovi drugari, smejali... Bilo nam je smešno što on vrši tu smotru. A on nam reče - Samo se vi smejte, biću ja jednog dana biću predsednik države. Još tada je to rekao.
Ja sam u to vreme radio u radničkom univerzitetu Đuro Salaj. I jednog dana me zove Sloba, on je inače u to vreme bio u kabinetu kod Branka Pešića.
- Ajde Todoroviću, vidi šta ćemo sa ovom mojom Mirom, rekao mi je Milošević.
I ja nađem načina i primimo je.
TOMA FILA O HAPŠENJU MILOŠEVIĆA
Legija me je tog dana sačekao sa fantomkom. Žena me dovezla. E onda sam mu rekao da ide da smiri moju ženu, jer se ona tresla od straha. Iako je znala Legiju.
Rekao joj je - Vesna ne brinite, Toma i ja zajedno... Što njemu to i meni.
I onda se ona smirila i otišla.
Onda sam mu rekao - Nećete valjda da pucamo jedni na druge. Legija, jel smo to rekli jednom - nema više da Srbin puca na Srbina.
Ušao sam unutra i Čeda Jovanović je bio tamo. Ja sad kažem da mi se ne sviđa program Čedine partije ali s druge strane samo je Čeda imao... hrabrosti, da ne kažem ono drugo, da bude tamo.
Ja sam mu rekao da se skloni jer je Marija Milošević pokazivala agresivnost prema njemu. Umesto da je došao ministar policije ili tužilac. Kakvu je Čeda imao funkciju?
Marija je vikala - Skloni ovo đubre odavde. Onda je izvadila pištolj i pucala u vazduh. Metak je mogao da ubije sudiju Gorana Čavlinu. Metak je proleteo pored njega. Pa smo posle lagali i on i ja da nije tako bilo...
Inače, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić i Milan Milutinović su potpisali izjavu da Slobodana Miloševića ne hapse zbog Haga. Ali garanciju da ga neće izručiti u Hag je potpisao Čedomir Jovanović sa ovlašćenjem Zorana Đinđića.
- Jel' ovo u redu Tomo?, pitao me je Sloba.
- Ovo ti je garancija za noćas, rekao sam mu.
Rusi su meni tvrdili da je Milošević prodat... E sad ne sećam se da li je bilo 10 ili 30 miliona dolara. Ali su mi Rusi rekli da je ta para isplaćena.
Prvi dan hapšenja Miloševića, dok sam ja bio u Hagu, Slobu su čuvale Kobre. A protiv njih niko nije mogao. To je bila i opstala najbolja jedinica... Ma kakav JSO. E ali onda su drugi dan Kobre povučene po naređenju Pavkovića.
Inače, Đinđić i Pavković su predali dve kese dokumenata zameniku tužioca haškog tribunala. To su bila ključna dokumenta sa kojima je optužena grupa za Kosovo. I to bez dozvole, bez skidanja službene tajne...
Znate meni može da se sviđa ili ne sviđa Miloševićev režim, nisam bio oduševljen... Za Tadića sam glasao, i i dan danas ga cenim. Ali ga ne cenim zbog onoga što je doneo spisak iz Amerike i oterao u vojsci sve od majora pa na gore u penziju. Jer je morao to da uradi... E pa mora samo da se umre...
DUCI SIMONOVIĆ HTEO DA SPREČI SLOBINO HAPŠENJE
Jedan od onih koji je te noći bili ispred vile Mir i koji je, po sopstvenmom priznanju ,pokušao da spreči hapšenje Slobodana Miloševića bio je Ljubodrag Duci Simonović, nekadašnji košarkaški reprezentativac.
On se prisetio i one večeri kada je hapšen Slobodan Milošević u vili Mir.
"Bio sam ispred Užičke kada su hapsili Miloševića. Bio sam sa ćerkom Dunjom i sa bivšom suprugom. Došli smo oko ponoći. Bili smo na donjem delu. To se videlo da je sve napravljen spektakl za Zapad. Srbi hapse svog predsednika a Zapad tapše. Bio je jedan reflektor na jednom visokom stubu koji je osvetljavao taj prostor. A sa te leve strane dolazili su zatamnjeni džipovi iz kojih su iskakali momci koji su imali zamaskirana lica i patike. Nosili su neke kratke šmajesere to su neki engleski automati. Pokušavali su da se podvuku pod taj zid a neki su pokušavali da ga preskoče", kaže on.
Ističe kako su se tada i čuli pucnji sa druge strane.
"Bio sam očajan nisam znao šta da radim od muke. Našao sam u šumi neki šut i onda sam ih gađao ciglama. Jednog sam pogodio u vrat a na jednom džipu sam razbio staklo. Odjednom iz tog mraka vidim ruku koja drži pištolj i okreće se prema meni. Ja sam bio na 10 metara od njega, a ja kao da gledam film. Nisam uopšte bio svestan. I odjednom vidiš noga jedna koja izlazi iz mraka i udara u lakat tog tipa i on puca u vazduh... I tu nastaje jurnjava", kaže Simonović.
On je u intervjuu za Balkan info ispričao da je te te noći imao kašikaru on bi je bacio na novinare koji su bili ispred Miloševićeve vile.
"Znaš kako su se postavili - ko fudbalska ekipa. To je bila borba za 5 miliona dolara za Miloševićevu glavu".
NA STOLU JE BIO DOGOVOR VREDAN 5,5 MILIJARDI DOLARA
Nekadašnji visoki funkcioner SFRJ Kiro Gligorov u jednom od svojih intervjua ispričao je svojevremeno plan Evropske unije koji je krajem 1990. ponuđen prdsednicima republika.
"Oni su najvalili da će doći trojka - prethodni predsedavajući, sadašnji predsedavajući i naredni predsedavajući. Tada je predsedavajući bio luksemburški ministar spoljnih poslova. On je dovap sa Van der Brukom i Žakom Delorom. Kada smo se poređali svi zajedno, to je veliko društvo kad se sedne za sto... Oni su bili sa jedne strane stola sa nekoliko eksperata a mi sa druge. To je bilo krajem 1990", počeo je svoju priču Gligorov.
On je rekao da je Žak Delor izneo ponudu EU za SFRJ ako se ta zajednica održi.
"Unija je spremna da prizna političkom odlukom pridruženo članstvo Jugoslavije u EU. Vi znate šta to znači i koje ćete imati privilegije. Ja sam dobio nalog da spremim program od 5,5 milijardi dolara kao injekcija da program Ante Markovića uspešno dalje produži", izložio je Delor.
Gligorov kaže da je to bio veoma povoljan arnžman.
I nastao je tajac, a onda se javio Milošević.
"Ja više puta ponavljam, i hoću i pred vama ovde da kažem da sam ja za čvrstu federaciju ili modernu federaciju ili ništa. Nek ide svako na svoju tsranu", rekao je Milošević.
Posle nove pauze javio se Izetbegović.
"Nama je teško i bez Beograda i bez Zagreba. Mi smo tri naroda u Bosni i to ne može lako da bude. Mi smo uvek bili poseban entitet i to bismo voleli da ostanemo ali da se nađe solucija kako da sarađujemo sa Beogradom i Zagrebom", rekao je Izetbegović.
Gligorov je rekao da ostali uglavnom nisu diskutovali.
"Potom je usledila pauza od jednog sata. Tu je doneta odluka na toj pauzi da trojka iz EU ima razgovore sa svakim predsednikom pojedinačno.
To je trajalo veoma dugo. Kad se to završilo, skupili smo se opet svi i predstavnici EU su saopštili da saglasnosti nema", ispričao je Gligorov.
MILOŠEVIĆEVO PISMO LAVROVU
Jedan od naših najpoznatijih i najcenjenijih advokata Zdenko Tomanović otvorio je dušu i ispričao o svojim iskustvima iz vremena kada je bio pravni savetnik Slobodanu Miloševiću u Hagu.
On je otkrio i kako je izgledao njihov poslednji susret.
"Dan pre nego što je u ćeliji pronađen mrtav, Milošević me je zamolio da dođem nešto ranije kod njega u zatvor, i da njegovo, rukom napisano, pismo odnesem u Rusku ambasadu, sa zahtevom da se to pismo preda ruskom ministru Sergeju Lavrovu. U tom pismu se žalio da ga u Tribunalu truju i tražio je da ga Rusija spase i zaštiti. Ja sam odmah predao to pismo u Ruskoj ambasadi, a prijem tog pisma je kasnije potvrdio i Lavrov. Dan kasnije, Milošević je pronađen mrtav", rekao je Tomanović u intervjuu za Nedeljnik.
Tomanović je inače jedini građanin Srbije koji je Miloševića video mrtvog u ćeliji.
MILOŠEVIĆ POMOGAO KINI DA NAPRAVI NEVIDLJIVI AVION?!
Kina je razvila svoj neviljdivi borbeni avion J-20.
Ali kako pojedini stručnjaci ističu ono po čemu je on poseban jeste to da je postoje indicije da je NR Kina do stelt tehnologije došla tokom NATO bombardiranja Srbije, tada još pod režimom Slobodana Miloševića, kada je protivvazdušna odbrana srpske vojske srušila američki nevidljivi avion F-117.
Da bi potom, navodno, vlasti Miloševićevog režima pomogle Kini da se dočepa delova oborenog aviona opremljenog najmodernijom tehnologijom, što je NR Kini, opet navodno, omogućilo da obrnutim inženjeringom razviju vlastitu stelt tehnologiju.
Te godine je Kina objavila i da je razvila prototip svog nevidljivog ratnog aviona i te godine prvi vojni stručnjak u svetu koji je javno izjavio da je Peking do toga došao zahvaljujući tome što se 1999. dočepao ostataka oborenog američkog aviona, bio je – hrvatski admiral Davor Domazet Lošo.
RUSKI GENERALI PLAKALI PRED MILOŠEVIĆEM
Kada smo kod teme NATO bombardovanja 1999, trebalo bi pomenuti i jedan specifičan susret Miloševića i Viktora Černomirdina, o kome se malo znalo.
O njemu je detaljno pričao nekadašnii predsednik Izvršnog veća Kosova Zoran Baki Anđelković.
On je govoreći o Rezoluciji 1244 rekao je da ona nije ni pobeda ni poraz Srbije već da je to jednostavno prihvaćeno kako bi se zaustavilo bombardovanje SR Jugoslavije.
"Pretili su da će srušiti ce hidroenergetski sistem. Te noći su bili pregovori, ja sam ujutru bio kod Miloševića. Posle dogovora oko Kumanovskog sporazuma bili smo na terasi kod Miloševića. Došao sam da se izborim da ne bude 7 nego 15 dana za povlačenje vojske. Milošević je tada pitao Černomirdina - Da li će nam Rusija, ako ovo ne prihvatimo, pomoći na bilo koji način. Ruski ambasador je rekao - Ne, mi ćemo se pridružiti daljem napadu na Jugoslaviju. Tako je otvoreno rekao. Ruski generali su počeli da plaču ali su rekli da će oni stati uz svoju državu", ispričao je Anđelković u "Ćirilici".
Kurir.rs/Priredio: P.L.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: